Радојко Максић (1933–2021) је као млад физичар био један од озрачених у нуклеарној хаварији у Винчи 1958. године. По повратку с лечења из париске болнице Кири посветио се активностима заштите од јонизујућег зрачења и нуклеарне сигурности у Институту Винча. Стално запослен у савезним органима у време СФРЈ, а затим и у републичким установама надлежним за примену нуклеарне енергије у мирољубиве сврхе, учествовао је у решавању значајних проблема у овој области на националном и међународном нивоу све до пензије. Једна од његових животних мисија била је да сачува сећање на хумане доноре коштане сржи и на лекаре који су несебично помогли у излечењу младих научника.