Психолог Жарко Требјешанин редовни је професор на Факултету ФЕФА у Београду и на Факултету примијењених умјетности у Црној Гори. До сада је објавио двадесетак књига, педесетак предговора/поговора, као и више од две стотине научних и стручних радова. Најзначајније књиге су: „Представа о детету у српској култури“, „Шта Фројд заиста није рекао“, „Лексикон психоанализе“, „Речник психологије“, „The Psychosocial Effects of War on Children and Parents“, „Речник Јунгових појмова и симбола“, „Фројдово завештање“, „Шта Јунг заиста није рекао“, „Психологија личности“, „Невербална комуникација: антрополошко психолошки приступ“ (са Б. Жикић), „Снови“. Kао сарадник и руководилац, учествовао је у бројним научним и стручним пројектима Института за психологију. Аутор је пројекта стручне едукације представника невладиних организација и предавач на тематским семинарима о идентитету, ставовима, предрасудама и стереотипима (у организацији ОЕБС-а). Водио је више пројеката о толеранцији, насиљу међу вршњацима, ромском лидерству и сл., чији је организатор био ОЕБС. Био је председник Савеза психолога Југославије, председник Већа научних области друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду (УБ), члан Савета УБ, члан Управног одбора „Политике“ и члан УО РТС-а и главни уредник „Психолошких новина“. Оснивач је и уредник библиотеке „Психологија за радознале“ у Заводу за уџбенике у Београду. Добитник је награда „Веселин Лучић“ (за најбоље научно дело на Универзитету у Београду), „Борислав Стевановић“ (за научни допринос психологији), „Живорад – Жижа Васић“ (за популаризацију савремене психологије), „Витез позива“, „Стојан Новаковић“ (за најбољи средњошколски уџбеник), као и „Радоје Домановић“ (за научно-теоријски допринос сатиричној књижевности).