Share

Сећање на Сузану Кубинец (1949-2020)

29.04.2020

Колектив издавачке куће "Креативни центар" изузетно је растужила вест о томе да је преминула Сузана Кубинец, наша драга сарадница и илустраторка бројних дечјих књига.

Сузана Кубинец је рођена 3. марта 1949. године. Дипломирала је на Факултету примењених уметности, а као своје узоре наводила је француске, италијанске и јапанске илустрaторе новијих гeнeрација. Радила је као дизајнерка за велики број издавачких кућа широм бивше Југославије. Предавала је у средњој дизајнерској школи Богдан Шупут у Новом Саду, као и на Академији уметности у Новом Саду.

За Креативни центар илустровала је следеће књиге: У марами јабука (2001), Велика песма о једном малом јагњету (2002), Плави зец, чудни зец, једини на свету (2003), Деца могу све што хоће (2004) и Принцеза на зрну грашка (2007). Добитница је великог броја награда и признања, међу којима је и неколико признања Златно перо, као и награде Београдског сајма за најбољу књигу за децу 2002. године, баш за издање У марами јабука, на коме је посебно посвећено радила.

 „Увек ми је причињавало задовољство да из прикрајка посматрам очи и израз лица креативаца у тренутку кад постану деца. Ти тренуци, кад први пут угледају нове илустрације, дивни су. Мислим да је у томе тајна њихових двадесет година с нама“, рекла је Сузана Кубинец о сарадњи с Креативним центром у монографији поводом двадесетогодишњице наше издавачке куће.

Сећање на Сузану поделиo je и илустратор Ивица Стевановић, испред њених колега с Катедре за графичке комуникације у Новом Саду:

„Сузана Кубинец је била особени стваралац и илустратор, професор и ментор. Све у вези с њом било је аутентично и непоновљиво. Сви они који су је познавали, било да су одрасли уз њене илустрације из сликовница и књига, било да су били њени ђаци и студенти, колеге и пријатељи, сви ми заједно били смо део једног фасцинантног универзума у који нас је Сузана увукла својом чистотом и искреношћу. Она је свет гледала очима детета као у песми Милана Младеновића, а потом исти тај свет сликала у илустрацијама са страственом посвећеношћу једног искусног визионара.

Њена предавања су била благотворна терапија, часови неограничене слободе и креативности. Ми, који смо били њени студенти, пред собом нисмо имали само професора већ и духовног сапутника, сапутницу и другарицу која је умела да с великом страшћу и невероватном енергијом прича о незаобилазним делима уметности - од кинематографије, преко литературе, па све до музичке и ликовне уметности.

Кад завиримо у њен стваралачки опус, тај бескрајни низ богато насликаних призора, илустрација препуних чаробних детаља, не можемо се отргнути утиску да Сузана није била само вешт илустратор, већ заводљива ткаља која је у своја дела уткала оно најбоље што је у себи носила – чистоту сопствене душе. Делић тог ткања је и у нама, нама који смо је познавали и с њом друговали. Зато нас тај штеп, тај танани вез сада боли.

Хвала јој на тој боли. Хвала јој на свему.“

Сузанин бивши студент, илустратор и сада професор Факултета дигиталних уметности Универзитета Метрополитан Борис Кузмановић такође се опростио од ње обраћањем свим будућим младим илустраторима:

„Сузанина педагошка мантра наизглед се чинила једноставна, сувише једноставна. Она опише свој долазак на посао … смешком. То траје дуго, опширно дуго, никако да прође, почнеш да се нервираш и да губиш стрпљење. Следећи пут исто, стално изнова: описи, улице, звуци, људи, музика … појаве пуне значења и симбола ... све то описује знатижељно и уз смешак. Помислиш: То је то? Па где су ту форме, структуре, сазнања, конструкције, стилизације, кадрови? Онда те позове телефоном … трају дуги разговори (монолози), сложени … понекад напорни… Сузана прича и описује своје импресије … уз смешак … шаље ти позиве и адресе. Ти се јавиш, упознаш важне људе, покажеш радове, сви буду одушевљени, добијеш посао, добијеш сараднике и пријатеље. Добијеш свој испуњени живот! А онда, како време пролази, сетиш се тих прича и … схватиш шта је била њена водиља! Гледај, посматрај, слушај, ослушкуј, описуј и бележи! То је твој позив као будућег ствараоца, илустратора, уметника. И смешкај се … не губи дух, не губи знатижељу. Остани веран позиву, остани веран детету. То је то! Једноставно. Непроцењиво.

 Хвала, Сузи!“

 

 

Аутор фотографије: Јован Поповић

Вести

Брзи линкови
Књиге за децу
Књиге за бебе
Лектире
Књиге за тинејџере
Романи за децу
Сликовнице
Интерактивне књиге за децу
Звучне књиге за децу
Књиге за купање
Књиге о родитељству
Вежбанке за децу
Препоручујемо
Лето кад сам научила да летим
Мој дека је био трешња
Зеленбабини дарови
О дугмету и срећи
Кога се тиче како живе приче
Ципела на крају света
Јежева кућица
Ово је најстрашнији дан у мом животу
Шта да очекујете док чекате бебу
Мишко Пишко
Развојна мапа
Од читања се расте

Корисни линкови

banka intesa