НОВО! Луцкаста азбука

01.02.2022

"Луцкаста азбука“ је необична књига из које се уче слова и усвајају појмови у вези с њима. Настала је по мотивима „Nonsense Alphabet“, чувене књиге Едварда Лира написане пре скоро 150 година. Прочитале су је бројне генерације деце широм планете, али нашим читаоцима била је непозната све док Пеђа Трајковић није одлучио да је прилагоди српској азбуци.

Свако слово у „Луцкастој азбуци“ представљено је кроз духовите и врцаве стихове, уз маштовите илустрације Ане Петровић, која је са Пеђом Трајковићем већ сарађивала на његовим претходним збиркама песама – „Да ли лаје морски пас?“ и „Ушло куче у сандуче“.

Највећу славу енглески уметник Едвард Лир стекао је као песник. Један је од родоначелника поезије нонсенса и међу најистакнутијим представницима англофоне ведре поезије и стихованог британског хумора. Пеђа Трајковић, песник, сатиричар, драмски писац, преводилац и илустратор књига за децу, прихватио се изазова да Лирово славно дело приближи нашим читаоцима кроз занимљив препев ове књиге.

„Немогуће је остати равнодушан према Лировом откаченом алфабету, мада сам га дуго игнорисао сматрајући да је немогућа мисија препевати га. Истовремено, било ми је жао да наши читаоци остану ускраћени за једно ремек-дело које је заувек променило модерну књижевност. Луцкаста азбука је била проблематична јер је деловала непреводиво – Енглези имају 26 слова, а ми 30, при чему се неколико њих ни не подудара. Но, оно што је непреводиво, није и непрепевљиво. Принцип је као са Лего коцкама – растурите направљен предмет до најситнијих делова, па склопите нешто друго. Срећом, Едвард Лир је написао више од једне свеске стихова за своју абецеду, чини се да је састављао нове стихове не би ли обрадовао децу сваки пут када је ишао некоме у госте, па сам тако имао на столу и више од 30 појмова. Онда дођу мале корекције, па козу замените јарцем, патку – гуском, старца – чичом… Просто, зар не? Луцкаста азбука је тако постала врло атрактивна савремена књига за наше малишане, а притом ништа није изгубила од духа у ком је написана“, наводи Пеђа Трајковић.

Преводиоци поезије дају велики лични, уметнички печат сваком делу, а уз то иде и велика одговорност да се ипак сачува дух изворника. О важности доброг превода поезије Пеђа Трајковић каже: „За себе никада не кажем да сам преводилац, али не постоји други назив за онога ко препевава песме. Ја не исписујем списак употребљених речи и израза, већ лутам кроз метафоре тражећи нит која је инспирисала аутора. Песме мора да преводи песник (да не бисмо од поезије правили стиховну лакрдију), а смешне и духовите песме – песник који има смисла за хумор. Морам рећи (не желећи да себи дајем на значају и да се правим важан) да је таквих аутора мало. Дакле, инсистирам на речи аутор, не преводилац, јер без личног печата нема доброг препева“.

Ово није први Трајковићев сусрет са стиховима Едварда Лира – он је 2019. године приредио збирку „Изабране песме“, у којој су објављене најпознатије песме чувених енглеских писаца Едварда Лира и Луиса Керола.

Ову књигу можете наручити преко нашег сајта, или купити у нашим књижарама (Македонска 30, Београд; Уроша Мартиновића 12, Нови Београд; Синђелићев трг 19, Ниш), као и свим боље снабдевеним књижарама широм Србије.

Корисни линкови

banka intesa