КЦ Блог


09.04.2020

ЛЕКОВИТЕ ПРИЧЕ: ОБЛАК КОЈИ ЈЕ ПОЈЕО СТРАХ

Причање прича може бити и лековито. У жељи да помогну родитељима и деци да што лакше прођу кроз овај период неизвесности и промењених животних навика, наши аутори и сарадници шаљу нам баш такве, лековите приче. Читајте их у кругу породице, разговарајте о прочитаном, надограђујте их и мењајте, а онда и сами стварајте своје приче и делите их с другима. Тако ћемо се сви осећати боље и из ових необичних околности изаћи креативнији и богатији!

ОБЛАК КОЈИ ЈЕ ПОЈЕО СТРАХ 

Страх је некада велики и стварно, баш стварно страшан. Он може имати разна лица. Може бити црна рупа, густи мрак, висока висина, тамнa дубинa мора, велики пас…

Ана зна да се боји. Не боји се она ни рупе, ни мрака, ни висине. Боји се да се њен ТАТА неће вратити када некуд оде.

А све тате некуд иду. Иду на посао, иду код пријатеља, у позориште... Иду на пљескавицу и на трчање.

Анин тата је доктор. Она зна да тата помаже људима.

Док ујутру доручкују, Ана га кришом, испод ока, гледа с дивљењем, срећна што је баш ОН њен тата од свих тата на свету и што имају исте плаве очи.

Ових дана њен тата много ради. Ана га сваког јутра прати на посао. И јутрос му је викнула кроз прозор:

Mахни ми два пута и трубни три!

Пратила је погледом татин аутомобил све док није постао сићушан попут мрава. Улице су биле пусте.

И у том тренутку, кад је аутомобил нестао с видика, одједном је схватила: Тата је ОТИШАО!

На памет почеше да јој падају разне мисли. Попут кише која не престаје. Ове мисли станују у невидљивим облацима изнад њене главе. У једном облаку пише:

                          

У другом пише:

 

Анине мисли су се множиле и она поче да плаче. Њен страх постаде огроман, већи од највеће планине. Стомак ју је заболео и испрекидано је дисала и јецала. Пожелела је да је сада татин пацијент и да може да осети мирис његовог белог мантила.

–    Не брини за тату, Ана. Ових дана много ради, али ће сигурно доћи пре него што ти кренеш на спавање – рече мама.

Мамин глас ју је умирио, али не сасвим. Пао је мрак, а Анина туга као да је постaла још већа, а страх још страшнији него што је био. Гледала је кроз прозор и у себи понављала: Где је тата? Када ће доћи?

А онда одједном у даљини угледа светло аутомобила. Потом зачу сирену: ту-ту-ту!

И виде тату како јој маше. Два пута.

–    Мама, стигао је тата! - узвикнусрећно.

Те вечери Ана и тата су дуго седели загрљени. У татином загрљају Ана је дисала дубоко и помало испрекидано када би уздахнула. Повремено би чврсто загрлила тату и подизала поглед да види његово лице.

У једном тренутку тата је значајно погледао Ану плавим очима. Намигнуо јој је и додирнули су се трепавицама. Ана је осетила да ће јој рећи нешто важно.

–    Сада ме слушај ПАЖЉИВО... -тата је почео да јој шапуће на уво.

Његов шапат као да је стварао чаробни облак изнад Анине главе. У њему је писало:

Охрабрена, Ана тати одговори нешто ВАЖНО истим таквим шапатом.
 – Да! – одушевљено узвикну тата. Невидљиви облак изнад Анине главе као да је још више порастао.
– Шта ви ту шапућете и цијучете као два миша? – упита мама.
–    То је наша тајна! - свечаним тоном одговори Ана.
Следећег јутра Ана је на великом папиру нацртала чаробни облак. Залепила га је на зид поред прозора, кроз који редовно маше свом тати. Од сада ће сваког дана погледати у њега и знаће да је храбра. То није био обичан облак, већ облак који је појео њен страх!

Наши предлози за децу и родитеље, читаоце ове приче:
Нацртај нешто чега се играш када ти родитељи нису ту, нешто веома лепо, и поклони им када дођу кући.
Нацртајте заједно свој чаробни облак и испуните га међусобним порукама љубави, нежности и подршке.

Миљана Пријић
....................

Миљана Пријић (Ниш, 1981), ауторка приче, ради као стручни сарадник-психолог у Предшколској установи Чукарица. Завршила је студије психологије на Филозофском факултету у Београду, као и едукацију из системске породичне психотерапије на београдском Институту за ментално здравље. Мајка је троје деце.

Архива

Сви блогови

Корисни линкови

banka intesa