КЦ Блог


25.08.2021

Разговори сa илустраторима: Ана Петровић

Ана Петровић се бави илустровањем и ликовним опремањем књига и других публикација за децу и одрасле. За "Креативни центар" илустровала је велики број издања, међу којима су недавно објављени роман "Ринги Бу и чика Дрангулићев времеплов", збирка песама "Ушло куче у сандуче" и сликовнице за најмлађе читаоце "Идемо на море" и "Гледамо у облаке"!

Ана Петровић је рођена у Београду 1989. Средњошколско образовање и звање техничар дизајна амбалаже стекла је у београдској Школи за дизајн. Дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду 2012. године. Годину дана касније на истом факултету завршила је и мастер студије, модул Примењена графика, атеље Графика и књига, предмет Илустрација.

Како је дошло до ваше сарадње с Креативним центром?

Креативни центар и ја смо исто годиште – 1989. Као мала сам имала прва издања едиције Жапче, коју је илустровао Добросав Боб Живковић. У мом вртићу Полетарац било је обавезно попуњавање радних листова као што су Весела математика, Упознавалица, Рођенданица… Ту се заокруживало, пребројавало, повезивало, доцртавало, прецртавало, подвлачило, шарало… Све то данас сматрам својом сарадњом с Креативним центром.

Моја права пословна сарадња с Креативним центром није почела илустровањем! Године 2008. приредила сам збирку вицева Да пукнеш од меде. Тада сам била четврти разред Школе за дизајн. Ту књигу је илустровао опет – Добросав Боб Живковић. Његов део посла ми се много више допао од мог. И онда сам рекла: „Е па не може све само Боб да илуструје!“

Прва књига коју сам илустровала био је Шумски лавиринт. То је збирка задатака за коју данашња деца оштре оловке и тупе фломастере започињући своју сарадњу с Креативним центром.


Која је ваша омиљена илустрација коју сте радили за неко од издања Креативног центра?

Пре доста година радила сам као разводница у Народном позоришту. У том периоду одгледала сам цео репертоар и научила доста о светлу и сенкама. У књизи Супер задаци, супер другаци! последње поглавље посвећено је управо позоришту. У оквиру једне илустрације било је потребно приказати глумца или глумицу на сцени. Прва ми је на памет пала Елизабета I. Њену појаву сам запамтила као једну од најраскошнијих и најупечатљивијих на сцени Народног позоришта.

 

 

Где налазите инспирацију за свој рад и шта најчешће цртате?

У слободно време највише волим да цртам стрипове. Имам свог јунака који се зове Тони Зец. По стилу и колориту ови стрипови изгледају као да су за децу, али заправо то нису. У њима се бавим неким свакодневним животним перипетијама. Често радим и врло велике и детаљне илустрације у које смештам Тонија. На једној од њих је Ботаничка башта и ту илустрацију сам одштампала као тапет за свој стан.


  

Која је, по вашем мишљењу, улога илустрације у књигама за децу?

По мом мишљењу, илустрација не мора увек буквално да приказује текст. Илустратор има ту слободу да на илустрацијама прикаже нешто што се у самом тексту не помиње. На тај начин илустратор комуницира с писцем, допуњује причу и обогаћује је својим личним печатом. Деци тако даје до знања да и она могу да домаштавају све оно што би се ту још могло наћи. Књига која није исподвлачена, исцртана, излепљена селотејпом, из које не испадају белешке и нови дечји цртежи – није добра књига.

Омиљена књига из вашег детињства?

Моја омиљена књига из детињства јесу Доживљаји Незнајка и његових другова. Написао ју је Николај Николајевич Носов. То је књига о патуљцима који живе у Цветном граду. Незнајко је међу становницима Цветног града најмање образован, најмање талентован и најгоре обучен. Поред свега тога, Незнајко је и најзабавнији, најупорнији и највећи је авантуриста. У књизи о Незнајку појављују се и доктор Пилулић, посластичар Сирупчић, музичар Цитрић, сликар Тубица, мајстор Шрафчић, као и патуљак над свим патуљцима – досадни Знајко. Оно што недостаје у овој књизи јесу женски ликови. Зато је моја још омиљенија књига била Пипи Дуга Чарапа, коју је написала Астрид Линдгрен. Ни Пипи није волела школу, живела је сама у Вили Вилекули, имала је коња и мајмуна. Била је снажна, луцкаста и храбра. Трећа моја јако драга и важна књига из детињства јесте Јежева кућица Бранка Ћопића, коју је илустровао Душан Павлић. Никада пре тога нисам видела илустрације с толико детаља. То ме је фасцинирало.

  

 

На чему тренутно радите? 

Недавно сам завршила илустрације за књигу Супер задаци, супер другаци! Задаци захтевају специфичну врсту илустрације. Ту нису пожељни детаљисање и расплињавање. Илустрације не смеју имати ни вишка, а ни мањка. У раду на оваквим књигама велику улогу имају уредници, који те све време кроте како би се остало у оквирима задатка. Следећа књига коју ћу илустровати јесу песме Будаласта азбука Пеђе Трајковића. Ту већ могу да експериментишем и поигравам се са својим стилом.

Радове Ане Петровић можете погледати на сајтовима:

https://anatonija.blogspot.com/

https://www.behance.net/anatonija

https://www.instagram.com/anatonija/

https://www.facebook.com/anatonija

 

banka intesa