КЦ Блог


24.12.2021

Џулија Доналдсон и Аксел Шефлер о спасавању Божића: Обично не срећемо оне који мрзе наше књиге

Сусрет с Џулијом Доналдсон и Акселом Шефлером помало је као сусрет с краљевском породицом. Да бисте сазнали нешто о њима, морате бити затрпани гомилом статистичких података. Само у Великој Британији књига Џулије Доналдсон прода се сваких 11 секунди. Према извештајима из 2014. године, од свеке фунте потрошене на дечје сликовнице 40 пенија отишло је на наслове Џулије Доналдсон. А њена сарадња са Шефлером успешно се наставља и изван књижевности. Где год да се окренете, вероватно ћете наићи на Грозонов траг. Чесингтонски тематски парк Свет авантура у суштини представља храм креативног тима Доналдсон–Шефлер, препун пустоловина и страшних ликова описаних у књигама.

И, не заборавимо, они су и актуелни краљ и краљица Божића. Почев од 2009. и Грозона, Би-Би-Си на првом програму сваке године за Божић приказује раскошно анимирану једну од њихових књига. Ове године та част припала је Суперглисти – књизи о кишној глисти суперхероју коју је заробио гуштер чаробњак. Приповедач је нико други до Оливија Колман, док је глисти глас позајмио Мет Смит. У сјајној традицији Доналдсонове и Шефлера, анимација је јасна и упечатљива, а прича је увеличана богатим слојем празничне меланхолије. На Божић, када обично гледамо репризе, ово ће бити забележено не само као изванредна понуда Би-Би-Сија већ и као њихов девети божићни специјал.

Састајем се са овим паром у хотелској соби по којој је расут полупоједен кекс. Пре него што сам их упознао, мислио сам да је Доналдсонова оптимиста, а Шефлер песимиста; њен текст је динамичан и напет, док су његове илустрације често прожете германским мрачњаштвом. Али Шефлер у песимизму потајно ужива, а искра у његовом оку говори о томе колико воли да буде у улози магарета Иара из прича о Винију Пуу. Доналдсонова пак има више заштитнички став према свом делу.

„Џулија добија више информација него ја“, каже Шефлер у вези са анимираним специјалима. „Они нам можда два или три пута покажу то што раде. Ми можемо да дамо коментаре“, додаје слежући раменима, „али ја немам много коментара.“

„Обично имам коментаре у вези с језиком“, каже Доналдсонова. „Они понекад имају превише акције између два стиха у строфи. Кажем им: ’Зар не можете да спојите те стихове?’ То се овога пута стварно исплатило. Обратили су на то више пажње него обично.“

Ово је 28. година како Доналдсонова и Шефлер раде заједно, од објављивања књиге A Squash and a Sqzeeze 1993. Познато је, међутим, да свако обавља свој део посла самостално. Доналдсонова преда текст издавачу, а Шефлер га илуструје, при чему једно другом дају потпуну слободу. Оваква политика функционише, али није без потреса; познато је да је Доналдсонова желела да вештица у књизи Гужва на метли буде млађа, док је Шефлер имао много проблема са Суперцрвом.

Шефлер је на свом веб-сајту признао да толико мрзи да црта ухолаже да је покушао (безуспешно) да убеди Доналдсонову да промени текст. Осим тога, не треба заборавити да је главни јунак књиге глиста, која, искрено речено, вероватно није сан ниједног илустратора. „То је био велики изазов“, потврђује Шефлер, „јер није било руку, ногу, носа. Имате ограничене могућности да глисти дате израз.“ Чини се да је Доналдсонова због те изјаве остала мало увређена.

*

У интервјуу који је дала пре десет година Џулија Доналдсон је за Шефлера рекла да је њен главни илустратор. Али њихов темпо рада у међувремену се променио. Мада Шефлер и даље сваких неколико година илуструје понеку Џулијину књигу, она сада прави књиге с разним илустраторима. Питам се да ли је Шефлер био повређен када је први пут отишла с неким другим.

„Не, то је у реду“, одговара он. „Мислим, очигледно не могу да радим све њене текстове.“

„И Аксел је радио с другим писцима пре него што смо се срели“, додаје Доналдсонова.

Џулија Доналдсон сада ради с много илустратора  – укупно њих 19. Она застаје и прави паузу. „Али Аксел је засигурно у врху“, додаје она.

Шефлер је једном у неком интервјуу изјавио да би био веома срећан да се рано пензионише. „Где сте то прочитали?“, промрмљао је. „На дарк-вебу?“

Дакле, то није тачно?

„У ствари, понекад размишљам о томе“, признаје он. „Али вероватно се нећу пензионисати. Рејмонд Бригс, Квентин Блејк, Џудит Кер – сви су они радили у својим деведесетим. Мислим да напросто треба да наставимо. Понекад ме то замара и чини ми се да превише радим рутински. Али вероватно не бих био срећан у пензији.“

И поред тога, успех који су Доналдсонова и Шефлер постигли незамислив је. Они су сада бренд за себе и читав тим људи неуморно ради да би пронашао нове начине одржавања високих тиража њихових књига. Оне се бесконачно рециклирају – у књиге с прозорчићима, књиге активности на отвореном и албуме са самолепљивим сличицама. Да ли им је тешко да се усредсреде на стварање новог дела?

„Више чак и не бројим та адаптирана издања јер је то нека врста велике машинерије“, каже Шефлер слежући раменима. „Не морам ништа да радим осим да их погледам и да се сложим.“

„Мој муж то зове сецкањем на резанце“, додаје Џулија. „Али ја имам границу. Можда не изгледа тако, али мој агент и ја се тога строго придржавамо. Постављам се веома заштитнички према својим књигама, као што су, рецимо, Приче из шуме жира (Acorn Woods books). Ја сам то написала. Али издавачи тврде да су те адаптиране верзије добре за одржавање интересовања и сигурна сам да су у праву. И неке од тих верзија прилично су добре.“ 

„Да“, слаже се Шефлер. „Они их стварно добро ураде, то није само рециклажа.“

Доналдсонова и Шефлер носе свој успех с лакоћом која изненађује. Џулија живи у главној улици свог села у Сасексу, а Шефлер иде у офуцаном џемперу, разбарушене косе. Да ли их оно што су постигли икада оптерећује?

„Када размишљате о свим тим људима који читају наше књиге у свету, заврти вам се у глави“, каже Шефлер.       

„Мислим да је то леп осећај, јер не радимо нешто што је лоше“, додаје Доналдсонова. „Леп је осећај када је то што радите вредно труда.“

„Осећања су помало помешана“, признаје Шефлер. „Понекад ми се чини да као коаутор Грозона из овога никада нећу моћи да изађем. Осећам се помало клаустрофобично.“ Занимљиво је што  Шефлер овде први пут гласно изговара реч Грозон, пошто је претходно помињао само књигу о чудовишту и реч на слово Г. Прича се да је негде на његовом радном столу слика Грозона са омчом око врата.

„Али ми се срећемо са читаоцима и потписујемо се  у њиховим примерцима наших књига, а они нам захваљују. Било је много тога и наравно да онда имаш осећај да си урадио нешто посебно.“

„Нарочито када неко каже: ’Ох, моје аутистично дете обожава ту и ту књигу’“, наводи Доналдсонова. „Али сам сигурна да има и оних чијој се аутистичној деци нису допале наше књиге, па су им родитељи прочитали неке друге.“

„Да“, потврђује Шефлер. „Обично не срећемо оне који мрзе наше књиге.“

Немамо појма шта ће донети година пред нама, али можемо бити сасвим сигурни да ће се они следећег Божића вратити са својим десетим специјалом.

.................................

Анимирани филм Superworm у Енглеској ће премијерно бити емитован 25. децембра на програму BBC1, а за све љубитеље књига овог ауторког тандема имамо лепу вест – српско издање сликовнице Superworm очекује нас у 2022. години!

.........................

Извор: https://www.theguardian.com/tv-and-radio/2021/dec/16/julia-donaldson-axel-scheffler-gruffalo-superworm-christmas-tv-books

Аутор: Stuart Heritage

Превод: Мирјана Попов- Слијепчевић

 

Архива

Сви блогови

 

banka intesa