КЦ Блог


26.01.2022

Разговори с илустраторима: Соња Пауновић Варга

Едиција „Бајке за најмлађе“, коју је „Креативни центар“ покренуо 2019. године, окупила је неколико талентованих младих уметница из Србије и региона које су илустровале серијал класичних бајки. Међу њима је и Соња Пауновић Варга, а „Мачак у чизмама“ била је њена прва илустрована књига. Успешна сарадња са Соњом настављена је радом на сликовници „Прави љубимац за мене“, а њена илустрација из књиге Јасминке Петровић „100 лица столица“ краси и наш календар за 2022. годину.

Соња Пауновић Варга рођена је у Зрењанину 1986. године, а тренутно живи и ради у Новом Саду. Основне студије ликовне уметности, смер сликарство, завршила је на Академији уметности у Новом Саду 2010, а мастер студије из исте области 2020. године на Факултету савремених уметности у Београду. Одмах након основних студија своје интересовање је првенствено усмерила ка илустрацији и дизајну карактера. Четири године је радила у индустрији видео-игара, на позицијама 2D artist, 2D lead artist и карактер дизајнер.

Како је дошло до сарадње са Креативним центром?

Сећам се да сам пре неких петнаест година отишла на Сајам књига са намером да оставим свој, у том моменту, врло скроман портфолио. Из овог угла не знам одакле ми храбрости да то урадим. Наравно, ништа се није десило, а ја сам отишла неким другим путем, све док пре неколико година нисам одлучила да поново покушам. Убрзо ме је позвао Душан Павлић и предложио да урадим илустрације за сликовницу „Мачак у чизмама“ из едиције „Бајке за најмлађе“. То је била прва илустрована књига на којој сам радила.

 

Која је ваша омиљена илустрација коју сте радили за неко од издања Креативног центра?

Увек ми је најдража она илустрација коју последњу урадим, па тако тренутно највише волим илустрацију за причу „Хорор столица“ из предивне књиге „100 лица столица“ Јасминке Петровић. Изузетно сам поносна што сам део једне тако занимљиве сарадње.

 

Где налазите инспирацију за свој рад и шта најчешће цртате?

Мислим да инспирација долази док радиш, дакле из рада и тражења, истраживања… Ако тога нема, тешко да ћемо дочекати неки просветљујући моменат који ће нас покренути. Барем је код мене тако. Главно на шта обраћам пажњу и из чега желим да извучем срж или идеју – увек су били људи. У последње време посматрам и своје окружење, светло и размишљам како да све то спојим у неку комплекснију композицију. Увек полазим од карактера, па онда то ширим у сцену. Тренутно имам доста скица, све је у процесу, мењању… Нисам још увек задовољна финалним резултатима својих личних уметничких пројеката, али учим.

Која је, по вашем мишљењу, улога илустрације у књигама за децу?

Када смо биле мале, сестра и ја смо обожавале једну причу, мислим да се зове „Девојка са златном звездом на челу“. Да сте ме питали пре пар година, рекла бих вам да је у књизи било пет до десет илустрација те прелепе девојке – на једној је седела, на другој шетала, на трећој је имала звезду на челу која је сијала и у мраку и по дану, на четвртој је бежала кроз шуму или стајала у дворцу сва уплакана… Међутим, када сам недавно поново погледала књигу, видела сам да постоји само једна илустрација. Све остале су биле део моје маште!

Сматрам да је илустровани садржај (као и анимирани филмови и видео-игре) ближи детету него овај наш реални свет. Могуће је да у раном детињству ту границу светова деца ни не виде, па тако сваки детаљ на илустрацијама постаје за њих стваран и онда се неким причама радо враћају и истражују сваку илустрацију изнова и изнова.

Омиљена књига из вашег детињства?

Поред Дизнијевих сликовница са више различитих завршетака, које сам у раном детињству „израбљивала“, издвојила бих књигу „Бајке из мале шуме“ коју је написала Снежана Пејаковић, а илустровала Владана Ликар Смиљановић. Ту књигу сам могла да читам и разгледам сваки дан, по цео дан. И сад кад је прелиставам обузму ме срећа и осећај ушушканости и сигурности. Такође, мислим да је, потпуно несвесно, много утицала на мој стил цртања и начин размишљања када је у питању илустрација за децу и младе.

 

На чему тренутно радите?

Тренутно активно радим на два пројекта. Први је игра, и ту сам део малог тима дизајнера. Радим све по мало, од концепата до финалних асета за игру. Процес је веома занимљив, а кроз њега и сама много учим.

Други пројекат је тренутно у фази тестирања, тј. избацивања 3D рендера за једну секвенцу анимираног филма. У питању је краткометражни анимирани филм по књизи „Ја сам Акико“ коју је написао Стефан Тићми. Филм се ради у продукцији „To Blink Animation” студија, а моја позиција је арт директор, тако да поред дизајна карактера и окружења, визуелног развоја и свега што успут затреба, пратим и визуелно усмеравам цео пројекат. Тренутно не смем више да откривам, па вам могу показати само ране концепте за карактере у филму.

Радове Соње Пауновић Варга погледајте на сајту

https://www.instagram.com/pauna.draws/

Архива

Сви блогови

 

banka intesa