КЦ Блог

---

14.11.2025

СКЛУПЧАТИ СЕ С ПРИЈАТЕЉИМА

О стрипу "Клуб пријатеља" Софи Герив

Припремајући овај кратак текст, из радозналости сам прочитао и знатан број критика и рецензија оригиналног, француског издања овог стрипа, те сам могао да приметим како се изнова јављају два кључна запажања о њему: ауторкин минимализам, ликовни колико и текстуални, као и једна реч које у животу увек буде минимално – нежност или, још тачније преведено, благост. Збиља, Клуб пријатеља нам несвакидашње нежно и благо прича о томе колико је лепше одрастати уз пријатеље, па и колико је важно имати их када се крене у авантуру откривања света. А да би човек, дете или пак животињица стекли пријатеље, прво што морају да науче јесте да их прихвате такве какви су, са свим њиховим особинама, од којих неке у почетку могу изгледати прилично чудне, понекад и застрашујуће.

Посебна занимљивост ове књиге је у томе што је Софи Герив, већ позната по стриповима о филозофски настројеном медведу Адаму и његовој дружини, одлучила да јунаке својих стрипова, првобитно намењених одраслим читаоцима, врати у детињство и дочара њихово одрастање. Из те се идеје родио Клуб пријатеља, стрип намењен најмлађој читалачкој публици, оној која први пут и долази у контакт с посебном формом израза каква је секвенцијална уметност. Стрип, иако се у нашој средини на њега често гледа помало с ниподаштавањем, у суштини може да буде најсложенија форма уметничког израза. Дете више нема пред собом сликовницу или илустровану књигу, које ма колико биле лепе ипак остају статичне, већ се пред њим нижу кадрови спајајући се у стрип-каише, из чега се рађа потпуно другачија динамика читања. А управо том динамиком стрип-нарације Софи Герив суверено влада, наизглед јој дајући сасвим ненаметљив ритам, као да јој је жеља да најмлађи читаоци, без сувишне јурњаве за авантуром, пре свега пожеле да и сами постану чланови Клуба пријатеља. Јунаци овог стрипа носе у себи заметке оних црта карактера које ће имати и као одрасли: медведић Адам филозофски је сталожен, мала змија Невен често неспокојан, а птиче Ружица уме да буде велики мргуд. Таква расподела улога идеална је за стварање гегова, а за најмлађе читаоце врло је привлачна јер тако улазе у свет посебности и различитости које се надопуњавају.

Све је у овом стрипу занатски изузетно вешто и промишљено прилагођено најмлађим читаоцима који, заправо, први пут и откривају шта је стрипска авантура. Боје имају мекоћу пастела, линија цртежа је врло јасна, величина фонта исправно одмерена, а графички израз довољно сведен да би оставио простора за дечју машту. Стиче се утисак да се ауторка намерно не одриче извесне статичности сликовница како би мале читатељке и читаоце лакше увела у свет стрипа, а често то чини с пуно хумора већ у самом цртежу: тако у даљини одједном запазимо дечји стилизоване ерупције вулкана иако сам кадар одише великим спокојем.

На крају, пре него што се и сам склупчам у Клубу пријатеља, преостаје ми да честитам тиму Креативног центра на одличном избору стрипа за најмлађе, а колегиници Ољи Петронић на још једном изузетном преводу, јер можда је управо у оваквим књигама најтеже погодити све нијансе неизговореног.

 

Горан Лакићевић, уредник ИК Бесна кобила (претежно посвећене стрипу)