КЦ Блог

---

02.02.2022

Разговор са Маријом Павловић, ауторком сликовнице „Зиг-Зага и Рода Бода“

Сликовница „Зиг-Зага и Рода Бода“ доноси нам причу о храбром подухвату двоје сасвим посебних и необичних пријатеља. Мала албино зебра Зиг-Зага и родац Бода који не може да лети, јунаци су прве књиге за децу Марије Павловић, коју је илустровао Немања Ристић. Са ауторком смо разговарали о томе шта ју је инспирисало да напише ову занимљиву причу, како је текао рад на књизи и какве су прве реакције читалаца.

(Ауторка фотографије: Миљана Никовић)

Сликовница „Зиг-Зага и Рода Бода“ је ваша прва књига за децу. Шта вас је инспирисало да је напишете?

Инспирисало ме је више ствари. Пре свега, необична жеља за новим искуством писања за децу, које је толико различито од мог искуства на пољу фикције за одрасле, која је груба и трансгресивна, али и од искуства писања доктората на коме тренутно радим. Осим тога, инспирисало ме је посматрање мојих братаница у различитим фазама одрастања, универзална дечја љубав према животињама, као и сопствено читалачко искуство у детињству. Веома рано сам почела да читам и верујем да већина заљубљеника и заљубљеница у књиге развије посебан однос према књигама управо у узрасту коме је сликовница намењена. И напослетку, језик! Пожелела сам да деца у Србији читају нешто написано за њих на њиховом језику и открију неке нове појмове и речи, што је за мене у том узрасту била највећа магија читања.

О чему се ради у овој сликовници?

Сликовница се највише бави жељом да се појам „нормалност“ замени појмом „посебност“, односно, потребом да престанемо да говоримо о томе шта је нормално, већ шта је посебно код сваког од нас и како све те посебности могу да функционишу заједно. Двоје протагониста које пратимо кроз причу са обе стране сликовнице „нађу се на средини“, односно кроз сарадњу и подршку заједнице успевају да реше одређени проблем или остваре своје фантастичне снове. Идеја је да свако дете које чита ову књигу може да схвати лепоту и храброст маште и прихвати себе и све око себе у свим својим различитостима.

Поред саме приче, ову књигу додатно занимљивом чини и њена форма – у питању су две приче које се „нађу на средини“, а књига се чита са обе стране тако што се окрене попут пешчаног сата. Какосте се одлучили за овакав тип књиге?

Пожелела сам да се позабавим дијалозима и односима на начин који ће функционисати и на нивоу једне форме, то јест сликовнице. Овом динамиком се ствара ново искуство читања и разумевања чему та форма служи и како може имати креативну улогу у било ком искуству, односно, како физички однос са књигом, макар и на нивоу моторике, може да подражава и саму поруку књиге, која гласи: преокренимо ствари, будимо толерантни, забавимо се и нађимо се на средини!

Коме је ова сликовница намењена?

Сликовница је намењена деци узраста 5+. Верујем да ће бити веома интересантна родитељима и васпитачима, као помоћ у започињању првих разговора са децом о животној средини, другим и другачијим екосистемима, о различитости, о роду и полу и повезаним стереотипима, о другарству, толеранцији, истрајности и храбрости. И о заједници која је јака само онда када укључује све своје чланове. Верујем да поред основне улоге, анимирања деце приказивањем пријатних и забавних дешавања, слика и боја, ова књига може да отвори и много озбиљнија питања када је то потребно.

У чему сте највише уживали, а шта вам је био највећи изазов при раду на овој књизи?

Највише сам уживала посматрајући како замишљене сцене оживљавају кроз илустрације и добијају потпуно нову димензију кроз карактеризацију, пејзаж и динамику сцена. Изазови нису били велики, а највећи се можда налази у пољу одговорности, односно питању да ли овај текст шаље адекватну поруку деци. Сарадња са уредницом Анђелком Ружић је била дивна на овом пољу, тако да на крају није било дилеме да ли сам на правом путу.

У чему се, по вашем мишљењу, разликује писање за децу од писања за одрасле?

Писање за одрасле је много више задовољавање сопствених уметничких потреба, амбиција и ега, нека врста самоактуелизације кроз таленат који вам је игром случаја додељен. Наравно да са собом носи и велику одговорност, а писање за децу сам доживела још одговорнијим и мање себичним задатком. С једне стране, пружате нешто генерацијама које се тек формирају, али тиме прихватате и одговорност да ћете то радити на етички начин. По мом мишљењу, писање за децу је и далеко забавније! А тек када чујете утиске првих малих читатељки и читалаца, постаје и забавно и дирљиво и невероватно смешно. Ћерка једне књижевне критичарке је, на пример, када јој је мама рекла да ме познаје и чита моја дела за одрасле, била шокирана чињеницом да писци заправо могу бити и живи људи. Наиме, њена мама је најчешће причала о класицима које чита, а чији су аутори углавном били писци и списатељице из неких давних времена. Веома је кул када схватите да сте некоме управо „оживели“ једно занимање.

Шта су овој причи донеле илустрације Немање Ристића?

Ова прича не постоји без илустрација Немање Ристића. Немања је донео не само интерпретацију приче кроз своја решења, него је дао и додатно значење и дубину порукама. Успео је да препозна суштину текста и обогати га атмосфером и детаљима који имају своју естетску и значењску функцију, као што су флора, костими са афричким мотивима или изрази лица који преносе емоцију без иједне речи. Имала сам очекивања, размишљања и замишљања ко су ти ликови које сам осмислила, али Немања је надмашио све то и дао им потпуни живот у раскошним бојама.

Често се каже да нас књиге које прочитамо у детињству и младости више формирају од оних које читамо као одрасли. Које су то књиге из вашег детињства које су утицале на вас и ваше стваралаштво?

Лепо је када вам неко постави овакво питање, јер морате промислити да бисте схватили шта је то што повезује различите ствари с којима сте се сусретали у детињству, а које су утицале на ваш ауторски развој. Када размислим о томе, могу рећи да су то често била дела која су се играла са формом у односу на неки канон. На пример, постојао је серијал књига за децу „Одабери своју пустоловину“, у коме су познати Дизнијеви класици имали више различитих крајева до којих се долазило тако што изаберете како ће се прича наставити. С друге стране, волела сам и српске народне бајке, античке митове и светске класике прилагођене дечјем узрасту кроз кратке, илустроване верзије, као што су „Џејн Ејр за децу“, збирка „365 прича“ (по један кратак илустровани антички мит за сваки дан у години) и томе слично. Пре неколико година ми је мама једног мог пријатеља рекла како је схватила да је у самој сржи моје прозе трансформација. Мислим да је била у праву и да заиста увек трагам за трансформативним искуствима, било кроз ликове или форму, која у себи садржи корен тих „пустоловина“ у којима сам сама могла да бирам причу или пронађем свој (срећан) крај.

................................

Сликовницу „Зиг-Зага и Рода Бода“ можете наручити преко нашег сајта, или купити у нашим књижарама (Македонска 30, Београд; Уроша Мартиновића 12, Нови Београд; Синђелићев трг 19, Ниш), као и свим боље снабдевеним књижарама широм Србије.