КЦ Блог

---

29.09.2022

Разговори с илустраторима: Ивица Стевановић

Сарадња "Креативног центра" и Ивице Стевановића траје већ дуго – заједно смо радили на бројим књигама, сликовницама, уџбеницима, приручницима.

Ивица Стевановић је рођен у Нишу 1977. године, где је завршио средњу уметничку школу, а потом уписао Академију уметности у Новом Саду, Одсек за графичке комуникације. Дипломирао је 2000. године, а четири године касније и магистрирао. Данас је редовни професор на новосадској Академији уметности и предаје предмете Дизајн књиге, Илустрација и Стрип. Досад је у разним уџбеницима, књигама и сликовницама објављено више хиљада његових илустрација, а у последњих неколико година све интензивније сарађује са америчким издавачима илуструјући углавном дечје књиге.

 

Занимљиво је да је сарадња са Креативним центром започела на препоруку његове професорке са новосадске Академије уметности Сузане Кубинец, док данас сарађујемо са неким младим илустраторима чији је професор управо Ивица Стевановић.

 

Како вам из данашње перспективе изгледа почетак сарадње са Креативним центром?

То је било на самом почетку двехиљадитих, док сам био на магистарским студијама Академије уметности у Новом Саду. На сугестију моје драге менторке, професорице Сузане Кубинец, послао сам Креативном центру свој портфолио радова и скица, те убрзо добио позитиван одговор од Душана Павлића, тадашњег а и садашњег главног ликовног уредника. Заправо, тај позитиван одговор је био наговештај да ме имају у виду за будуће пројекте, на које нисам морао дуго да чекам. Прва књига у издању Креативног центра коју сам илустровао била је Треснућу вас! Бранила се Ема — десетак црно-белих илустрација на тему школских догодовштина тинејџерке Еме, којој проблеме ствара озлоглашена Ева заједно са својом бандом из разреда.

Која је ваша омиљена илустрација коју сте радили за неко од издања Креативног центра?

Има неколико књига Креативног центра на којима сам радио и које бих издвојио као омиљене – сликовница Царево ново одело, збирка песама Владе Андрића Дај ми крила један круг и књига (нека врста приручника) Језик, језик, е па шта је... Тешко је издвојити једну илустрацију као најдражу, јер у свакој од поменутих књига има по неколико илустрација које су ми посебно драге из овог или оног разлога. Док сам радио на Андерсеновој бајци, трудио сам се да илустрације буду врло раскошне у погледу детаља, начина сликања, композиције, али и стилизације карактера, како бих дочарао гротескност ситуације када краљ и његови дворјани бивају заведени лепотом непостојећег одела. Могу рећи да сам се ту бавио и неком врстом политичке карикатуре, а не само пуким илустровањем дечје бајке. Пројекат Дај ми крила један круг омогућио ми је другачији простор за креативно експериментисање у илустрацији, пружио могућност за креирање алтернативних ликовних и графичких решења, где илустрација постаје интерактивна спона с текстом, строфом, стихом... У приручнику о језику постајем и коментатор, односно сценариста – илустрације добијају форму стрипског кадра, јунаци проговарају у стрипским облачићима – па самим тим илустрација постаје слојевитија и у буквалном смислу речитија, уважавајући основни текст књиге али и духовито га надопуњујући.

  

Где налазите инспирацију за свој рад и шта најчешће цртате?

У најранијем детињству инспирацију сам углавном налазио у стриповима које сам страствено скупљао и љубоморно чувао, потом у филмовима, што играним што анимираним, и на послетку – у књигама, и то богато илустрованим (понекад су то били и уџбеници из биологије или историје мог старијег брата). И данас, када сам одвећ матор или што би људи рекли – зрео човек, ситуација са проналажењем инспирације је готово идентична, с тим што некада може бити и продукт трауматичног искуства или неиспуњене жеље. Сећам се да сам као клинац јако желео да имам комплет књига Чудесни светови Волта Дизнија, али, авај, то се није десило, јер су књиге биле прескупе према стручној процени моје драге мајке. Зато је мој старији брат био принуђен да поменути комплет позајми од свог школског друга, те сам за тих неколико дана, колико су књиге биле у мом поседу, бесомучно прецртавао сцене и илустрације из четворотомног раскошно илустрованог издања. С обзиром на то да сам морао брзо да вратим књиге власнику, неке илустрације које су на мене оставиле посебан утисак цртао сам по сећању у својој свесци, која је иначе била препуна наивних покушаја да оно што сам видео или запамтио пренесем у што идентичнијој форми на папир, често украшен мрежом плавичастих квадрата или пругастим патерном малих и великих линија. Ако мислите да сам до данас остао ускраћен за Дизнијев комплет, грдно се варате – чим сам дошао у позицију финансијске независности, успео сам да испуним себи већину неостварених жеља из најраније младости, а које су се тицале поседовања скупих илустрованих књига и стрипова.

Која је, по вашем мишљењу, улога илустрације у књигама за децу?

Улога илустрације је вишеструка. Она није ту само да би обогатила страницу или попунила место у графичком смислу, већ има улогу да подстакне и развија дечју машту. Илустрација је материјал за домаштавање, развијање перцепције, схватање симболике, узрочно-последичних веза... Илустрација у односу на текст има улогу паралелног ликовног универзума који, уколико је оригинално скројен, постаје виртуелно игралиште једнако битно као и право игралиште између бетонских зграда.

Када сам кренуо у први разред и добио прве школске књиге, био сам непријатно изненађен уџбеничким илустрацијама. Изгледале су ми незанимљиво, као да нису намењене мени. Нацртани дечји ликови једноставно нису говорили мојим језиком – ништа позитивно нисам осећао према њима. Питао сам се зашто то мора да изгледа тако, зашто није онако добро нацртано као што сам имао прилике да видим у стриповима. Још тада сам помислио да ако икада будем у прилици да илуструјем уџбенике, то ће бити како доликује... И ето, двадесетак година касније илустровао сам књиге Завода за уџбенике. Сећам се сусрета са једном младом девојком на Салону стрипа у Београду, која ме је препознала по изложеним радовима и узвикнула: „Јаооо, па ви сте Ивица Стевановић! Ја сам учила из вашег Буквара. Да, илустрације су надвладале слова, и као што се већина нас сећа пуног имена и презима своје учитељице, тако се понеко сећа и имена илустратора свог првог уџбеника – Буквара. За мене нема већег признања од овога!

Омиљена књига из вашег детињства?

Можда би ово питање у мом случају требало преформулисати у омиљени стрип из мог детињства, али ипак постоји једна књига која је и даље у мојој библиотеци (сасвим пристојно очувана с обзиром на годину издања) и коју сам читао и својој деци, а то је данас врло ретка књижица Станко-Чарапанко и вештица Друсила (сликовница малог формата, џепног такорећи, издање из давне 1978. године). Станко је паж на двору краља Праскала. Заплет почиње оног тренутка када дворски чаробњак Тутањ претвори сопственог краља у криглу. Станко помаже краљу да се врати у пређашње стање тражећи помоћ чак и од вештице Друсиле. Мислим да је ова књижица извршила значајан утицај на мене, посебно лик баба-вештице Друсиле. Можда је она крива што су бабе у мојим потоњим илустрацијама читанки и Буквара сувише збабљене и гротескне, према оцени аутора тих уџбеника које сам илустровао ... или је то можда због утицаја Магнусовог Алана Форда – ко ће га знати...

На чему тренутно радите?

Углавном радим на више пројеката, што је уобичајно за нас илустраторе. Неки пројекти трају годинама, неки месецима и недељама, док је неке требало завршити још јуче... Тренутно бих издвојио коричне илустрације за књигу Хауарда Лавкрафта Сновита потрага за незнаним кадатом (едиција Поетика страве), у издању новосадског Орфелина.

Радове Ивице Стевановића можете видети на сајтовима:
https://www.behance.net/IvicaStevanovic
https://www.instagram.com/edgeart_77/
https://www.facebook.com/EdgeArtBooks/