КЦ Блог

---

17.06.2025

ТАПИР У СВАКОМ ОБЛИКУ

Приказ књиге "Тапир у сваком облику"

Да ли сте некад били савршена коцка или зарубљена купа? Можда трапезоедар или пентагонална призма? Ако нисте – Тапир у сваком облику је књига за вас! Ако јесте – ово је још више књига за вас!

У авантуру Тапира у сваком облику улази се лако и једноставно: мали или, боље рећи, вееелики тапир веома је сличан човеку по говору и особинама. Он је близак детету по свему ономе што воли да покуса и попије, али и по томе што с другарима животињицама обожава да се игра жмурке – то је сасвим довољно да млади читалац у машти смести себе уз ликове ове књиге, у њихову игру и један прилично необичан дан.

У том дану главни заплет приче ствара се око чудесно-смешног догађаја: тапир најпре постаје коцка, а онда покушава да се врати у првобитан облик. Како се прича ближи крају, странице постају све испуњеније разноврсним преображајима главног јунака – на једној од њих он је истовремено и палачинка, и пирамида, и торус, и лопта, и цикцак-квадар, и додекаедар!

У овој забавној причи познатог данског писца Јакоба Мартина Стрида хумор заузима посебно место. Веома брзо се уочава богато присуство различитих механизама – језичких и визуелних – којима се изазива осмех читаоца. Маштовити покушаји животињица да врате тапира у првобитни облик довешће до комичних ситуација, у којима оне свог друга – брижно и нежно – ваљају по трави, притискају столом, гњече душеком, убацују у вазу…

Ипак, чини се да у овој причи превлађује хумор заснован на особинама лика: та врста смеха покреће се већ при самом почетку претеривањем (хиперболом), па наш тапир и дословно пада са столице јер је на рођендану појео шест парчића торте, седам земичака с мармеладом, пола колача и сто бомбоница, а све то уз – пет шоља какаоа са шлагом! Уз осмех ћемо заволети тапира са свим његовим манама: неће нам бити одбојни ни његово високо мишљење о себи („Ја ништа не радим половично“, казаће претворен у савршену коцку), ни његово извољевање (чак и кад постане цилиндар, главно је да му неко дода напитак да се освежи), ни његове тешке животне бриге („За недељу дана идем на море – не могу да будем овакав на плажи!“). Управо супротно: упознајући се са егзотичним јунаком ове књиге, сагледавајући његове речи и поступке, имамо прилику да са стране, у смешном огледалу осмотримо и сопствено мишљење и понашање – свако од нас је понекад и помало тапир, зар не?

Владимир Вукомановић Растегорац, писац и књижевни критичар