КЦ Блог

---

26.03.2020

Због чега је читање наглас важно за децу

Неочекивана ситуација у којој смо се нашли може бити добра прилика да се вратимо неким активностима за које иначе немамо времена. Једна од њих је читање наглас, у кругу породице. То не мора бити само читање малој деци, нити само читање пред спавање. Ову активност је боље практиковати кад су сви будни и активни, а уживаће чак и тинејџери.

Зашто је читање наглас важно?

-              Пре свега, њиме се повећава течност читања, и код деце и код одраслих. Ово је посебно важно за читаче-почетнике, али ће добро доћи и другим узрастима, пошто у школи и животу уопште имамо све мање прилике да читамо наглас.

-              Изражајно читање наглас ствара снажан утисак о тексту, повећава емпатију према карактерима из књиге, покреће бројне емоције, дуго се памти и због свега тога, боље од било чега другог учиниће да деца заволе књигу...

-              Стручњаци често упозоравају на недостатак функционалне писмености, тј. на јаз између читања и разумевања прочитаног. Читање наглас знатно унапређује то разумевање зато што се током читања и слушања више усредсредђујемо на текст.

-              Читање наглас у друштву такође је и врста јавног наступа. Оно постепено развејава природни страх од јавног говора и унапређује наше говорничке вештине. Уколико се у читање унесу драмски елементи, елементи хумора, оно може бити изузетно забавна активност.

-              Читање наглас развија машту и удаљава нас од данас тако доминантног света визуелног. Слушаоци се могу у потпуности препустити уживању у тексту!

-              Читање књижевних текстова различитог нивоа тежине богати речник, чини да овладавамо и сложеним језичким конструкцијама, за разлику од све сиромашнијег речника свакодневног говора и друштвених мрежа. Кроз њега се враћамо потпуним реченицама, мноштву синонима, поетском језику, даје нам увид у пуну моћ језика.

-              Развија породично заједништво тако што окупља породицу, пружа прилику да свако покаже своје омиљене књиге уз помоћ чега сазнајемо нешто ново једни о другима.

-              Развија критичко мишљење, нарочито ако је комбиновано са постављањем питања, разговором о прочитаном... Такви разговори пружају прилику слушаоцима да кажу како су нешто разумели, да дискутују о разлозима понашања појединих ликова из књиге, могу подстаћи расправу о разним етичким питањима...

-              Читање наглас такође може бити повод и подстицај за бројне креативне активности, као што су допуњавање и надоградња текста, прављење других завршетака приче, смишљање нових стихова... Треба само машти пустити на вољу!

А ево шта о важности читања деци у раном узрасту каже наша сарадница др Марина Виденовић, психолог:

“Процес описмењавања креће знатно пре него што дете крочи у школу. Оно, сусрећући се са причама, песмама, бајкама гради темељ од кога може да зависи колико ће добро касније овладати читањем и писањем. Та рана писменост почиње у породици. Савет који се може извући делује једноставан: Читајте детету, причајте и разговарајте са њим, како би једног дана дете волело да чита и пише и имало богат речник. Међутим, није важно само  да читате детету, важно је и шта му читате и како то чините. Читање треба да буде заједничка активност током које дете поставља питања и заједно са одраслим разговара о ономе што му се чита. Важно је да одрасли мењају начин говора, наглашавају битне делове приче, постављају питања детету, коментаришу, како би се осигурали да имају поред себе пажљивог слушаоца за кога читање има развојне добити. Читање је прилика да тандем родитељ-дете развија блискост и боље се упозна. Пребрзо прелетање преко текста, без задржавања на појединим деловима, није нарочито корисно. Одрасли би требало да се наоружају стрпљењем и спреме на то да ће дете тражити да му се текст чита у више наврата. Поновно читање већ прочитаног текста јесте важно за богаћење речника и развијање осећаја сигурности у себе. Што се тиче избора књига, најбоље је да одрасли консултују децу и заједно изаберу ону која је и слушаоцу и читаоцу интересантна. Добро је да се изабере текст у којем нема пуно непознатих речи и предугих реченица, али у којем пак има нешто што је детету ново и што може да научи.”     

4 препоруке за породично читање наглас

1.       Грозон (за предшколце)
Вешто испричана прича о малом мишу, необичном чудовишту и станарима „тамног и густог гаја“ одлично је штиво за заједничко читање наглас. Ритмичан и духовит текст даје могућност читаоцу да „позајми глас“ сваком од јунака приче и тако измами осмех код свих слушалаца.

Од 1999. године, када је први пут објављена, књига је преведена на десетине језика широм света, штампана је у преко 10 милиона примерака и по њој су направљене позоришне представе које се играју на Вестенду и Бродвеју. Књига је једна од најпродаванијих и најомиљенијих прича за лаку ноћ у Великој Британији, а библиотекари из те земље изабрали су је за једну од десет најбољих сликовница свих времена. Препоручујемо вам и књиге Грозоново дете и Грозон истражује природу, као и остале сликовнице ауторке Џулије Доналдсон, која их врло често изводи, рецитујући стихове, уз гитару.

2.       Принцеза Софија (за читаоце почетнике)

Едиција Принцеза Софија намењена је читачима почетницима и, сходно томе, дизајнерско и техничко обликовање прилагођено је потребама оних који тек овладавају овом вештином – у књигама су заступљени већи фонт и проред како би се деци олакшало читање. Ова књига може бити одличан избор за читаоца почетника, коме ће публика при читању наглас бити остали чланови породице. Након читања приче, књиге о Софији нуде и занимљиве теме за разговор, јер све приче о овој овој нетипичној принцези прате муке одрастања савременог детета. Софија јесте принцеза, али уједно и сасвим обично градско дете: искрено, радознало, немирно, осетљиво…  Проблеми који је муче су они сасвим обични, дечји: у првој књизи (Принцезин закон) то је први зуб који се спрема да испадне, у другој (Принцезина медаља) мобилни телефон који још нема, у трећој књизи (Принцезино извињење) Софија учи да води рачуна о кућним љубимцима, али и о људима око себе, док у четвртој књизи ова необична принцеза полази у школу (Принцезин глобус).

3.       Дар-мар (за основце)
Ко каже да је поезија досадна? Узанимљивој збирци песама ауторке Драгане Младеновић Дар-мар објављене су песме с грешкама, али не са обичним грешкама, већ са оним намерним – у свакој песми неке речи су уљези. Трагање за уљезима – изразима који не припадају одређеним скуповима речи – претвара читање у замршену авантуру која захтева пажњу и посвећеност и због тога је ова збирка добар избор за заједничко читање наглас.
Описујући главни концепт ове књиге, ауторка Драгана Младеновић објашњава: „Дар-марзахтева пажљиво читање, јер онај који чита напамет може бити преварен. С друге стране, пажљиво читање води бољем разумевању текста и, следствено, света. Олакшавајућа околност за читаоца јесте то да се идеја усредсређеног читања овде спроводи кроз прилично питку и разиграну форму, да се један врло озбиљан и захтеван процес заправо одвија кроз игру.“

4.       Клик  (за тинејџере)

Роман Клик састоји се од 10 прича, које је написало 10 чувених савремених аутора: Ник Хорнби, Роди Дојл , Дејвид Алмонд, Оин Колфер, Дебора Елис, Линда Су Парк , Тим Вини-Џоунс, Рут Озеки, Марго Ленаген и Грегори Мегвајер.
Све приче прате чланове једне породице, чувеног фотографа Џија и његове унуке Џејсона и Меги, којима је деда Џи тестаментом оставио необичне поклоне које их воде с краја на крај планете и из епохе у епоху: од југа Француске до обала Аустралије; од Јапана под америчком окупацијом до футуристичке верзије Њујорка крајем 21. века.

Необична структура овог романа, различити ауторски гласови и теме које покреће, пратећи једну породицу кроз  најразличитије ситуације и епохе биће одлично штиво за заједничко читалачко путовање, али и добра инспирација за разговор о породичној историји.