КЦ Блог


09.08.2021

Летњи програм читања и играња 8

Сваког понедељка у одељку БЛОГ на нашем сајту очекују вас одломци, занимљивости и предлози активности из књига које су те недеље снижене у овкиру наше акције ЛЕТО ЈЕ ЗА ИГРАЊЕ И ЧИТАЊЕ.

Читаоце Креативног центра до краја лета очекује неколико продајних акција. Свака од њих трајаће недељу дана, током којих ће седам тематски одабраних књига бити на попусту од 30%.  Акција важи на нашем сајту, као у у нашим књижарама: Македонска 30, Београд; Уроша Мартиновића 12, Нови Београд; Синђелићев трг 19, Ниш.

Представљамо вам седам књига које су на овонедељној акцији!

 

Мале мекане књиге. Животиње
Мекана, лагана, нежна и пријатна на додир… Ова платнена сликовница намењена је упознавању с омиљеним животињама у најмлађем дечјем узрасту.

Ана и Филип истражују. На мору
У овој занимљивој сликовници-преклапалици сазнаћете: Зашто се море стално таласа? Како је настао песак? Које птице живе поред мора? Која бића живе на морском дну? А шта је то морска салата?
Предвођена Аном и Филипом, деца крећу у истраживање мора и околине, у чему ће им помоћи искусни рибар, познавалац многих тајни које крије природа.

Упознајте становнике мора!

Господин Оливер
У овој занимљивој књизи за читаоце почетнике очекује вас прича о пријатељству девојчице Лауре и господина Оливера, једног необичног патуљка. Господин Оливер има сто осамдесет пет година и живи у рупици у зиду једног стана на шестом спрату у Дунавској 8. Лаура има осам година и обожава да слуша када Оливер прича о својој породици и животу у шуми. Али Лауриног новог пријатеља не види нико други осим ње – ни мама, ни докторка Олга!

Одломак
Дуго сам живео сам, што ми углавном није представљало проблем, а онда се наједном све променило.
Био је понедељак после подне. Док сам чистио своју собу, одједном ме је нешто боцнуло ни мање ни више него у задњицу.
– Јао! – узвикнуо сам толико гласно да је и неко с друге стране зида вриснуо.
Извирио сам из рупице и видео престрављену девојчицу која је држала патент-оловку у руци. Исту ону којом ме је секунд раније убола у тур.
– Па добро, што се бодеш?!
Гледала ме је у неверици, уштинула се за руку и, пошто се уверила да не сања, побегла у други део собе и сакрила се иза кауча.
Љутито сам се вратио у кућицу и наставио да сређујем собу. Осетио сам да ме неко посматра. Једно радознало крупно око вирило је кроз пукотину на зиду.
– Хеј – рекла је девојчица – извини!
Нисам хтела да те повредим. Нисам знала да ту има некога.
– Наравно да има – желео сам да се дурим и даље, али ме је њено извињење смекшало. – Хм! А и како би знала…
Извињење је прихваћено. Покушао сам да је игноришем, али сам силно пожелео да је упознам.
– Ако те то уопште занима, ја сам Оливер, за тебе господин Оливер.
– У реду, господине Оливере! Моје име је Лаура, али за тебе сам госпођица Лаура! – рекла је помало увређено, а онда додала: – Шалим се! – и почела да се церека тако заразно да су ми и самом потекле сузе од смеха.

Коњ у чизмицама 
Фика је на поклон добила коња. И то не било каквог коња! То је прави исландски пони, који је некада радио у циркусу и који уме да изводи разне акробације. Тата и мама се не слажу с тим да она задржи Ласеа, јер у њиховом малом дворишту уопште нема места за циркуског коња. Уз све то, тог коњића тражи и један стари кловн који жели да поврати своју славу. Фика је, међутим, обећала пријатељици Олги да ће се бринути о Ласеу и учиниће све да га задржи…

Одломак
Кућа нам је премала. Пролазим кроз дневну собу са својим коњем. Ласе уредно отире чизмице о тепих. Не удара репом о кауч. Њушка само полицу с кактусима. А тата се ипак буни.
„Фико, шта је сад то? Напоље с том марвом!“, виче и скаче из фотеље у коју је био заваљен испустивши новине.
Коњ у чизмама – тако нешто још није видео. Хајде да коњ има потковице … или беле сокне … али чизме! И то још у његовој дневној соби?
Истина, Ласе носи чизмице. Фину обућу од меке коже, на шнир, с црвеним пер тлама и дебелим гуменим ђоном. Као саливену за његова нежна копита.
Опрезно водим Ласеа кроз собу. Пролазимо између салонског стола и полице с књигама. Тата стоји иза кауча … на безбедном. Кад би Ласе зањихао задњицом, срушио би све књиге на под. А Ласе воли да њише задњицом. Сатима. На срећу, сад је не њише. Лепо је васпитан овај мој нови кућни љубимац. Пролазимо поред телевизора и витрине и успевамо да не разбијемо ништа. У међувремену тата гунђа како то стварно тако не може (али очигледно да може, јер, ево, стварно нам успева).
„Имаш ли ти нешто у тој глави? Коња ми доводиш у кућу…“
На крутим ногама Ласе се вуче ка кухињи. Клап-клап-клап, одзвањају чизмице по плочицама. Ни да погледа корпу с јабукама на кухињском ормарићу.
Клап-клап, клапара приближавајући се задњим вратима куће и ту полаже своју њушку на кваку. То га је његова Олга научила. Отвара врата и гега се напоље. Стоји тако у дворишту, између саксија незаборавка и девојачког срца. Мој коњ!

Астрономија
Астрономија је књига која упознаје читаоце с основним принципима астрономске науке и открива им мноштво занимљивости које су у вези с њом. Читалац може сазнати шта је астрономија, каква све сазвежђа постоје, како настаје помрачење Сунца и Месеца, од чега се састоји реп комете, шта су супернове, како настају црне рупе. Радећи вежбе предложене у књизи астрономија дете може само да открије и научи нешто више о различитим областима астрономије, као и да пронађе звезду Северњачу, да обележи сопствени меридијан, да прати Месечеве мене, да ноћу одреди где се налази, да распознаје сазвежђа, да загреје воду енергијом звезде!

Погледај три занимљиве вежбе за астрономе почетнике које прате ову књигу

Комплетна књига о шаху
У овом илустрованом приручнику пронаћи ћете све информације о правилима шаховске игре, њеном развоју кроз историју, као и приче о славним играчима и партијама.
Сазнаћете како да избегнете смртоносне замке, планирате лукаве потезе, покрећете ефектне нападе и браните своје фигуре како бисте обезбедили победу на шаховском пољу.
Приручник је погодан за почетнике свих година, али и све оне који желе да унапреде своју игру.

Научите како да поставите фигуре на шаховској табли!

Спасавање Франческе
Франческа је кренула у "Сан Себастијан", мушку гимназију у коју су се први пут уписале девојке. Сви се заправо само фолирају да је то мешовита школа – једино што је женско у њој јесте женски ве-це. Све остало припада момцима, а њих је седамсто педесет! Знам шта мислиш ако си девојка. Живот из снова, зар не? Али у стварности то је као да живиш у акваријуму и Франчески недостају старе пријатељице. Што је још горе, код куће је тотални распад, и то баш сада кад се заљубила и кад јој је подршка најпотребнија. Мајка се разболела, отац се не сналази у новој улози, а млађи брат Лука страшно пати.

Одломак
Први пут од почетка године крећем у школу и једини ми је циљ да издржим до три и петнаест. Школа се зове Свети Себастијан и налази се у центру града. То је претежно мушка гимназија, која је – први пут откако постоји – отворила врата за девојке у једанаестом разреду.

У Светој Стели, мојој старој школи, постоји само десет разреда и већина мојих другарица сада иде у Пијеву вишу гимназију, али моја мајка то није хтела да допусти јер, како каже, девојчице одатле излазе са ограниченим могућностима, а она мене није одгајала да бих имала ограничења.

Да познајете моју мајку, осетили бисте иронију у томе, будући  да је она главни ограничавајући фактор у мом животу. Мој брат Лука похађа пети разред у Себстијану, па је моја мајка сматрала да ће то за све нас, дугорочно гледано, бити добро решење, а тата се слаже с тим, пошто се у мојој породици нико никада није претварао да мама не доноси све одлуке.

Има нас тридесет девојака у Себастијану и ја заиста не желим да се понашам пубертетлијски, али морам да вам кажем да мрзим живот који, по мајчином мишљењу, заправо и немам.

То изгледа овако. Девојкама једноставно није место у Светом Себастијану. Нама је место у школама саграђеним специјално за нас или у мешовитим школама. Свети Себастијан се фолира да је мешовит јер нам је дао одвојен WC. Све остало је мушко и знам шта мислиш о томе ако си девојка. Живот из снова, зар не? Седамстопедесет момака и тридесет девојака! Али, у стварности, то је као да живиш у акваријуму или да не постојиш. Осим тога, мораш да стекнеш потпуно нове пријатеље након што си четири године живела у удобном малом склоништу.

 У Стели би отишла у школу, знала би тачно улогу и састав своје групе, а дан би био спој свега онога што ти причињава задовољство. Моја мајка то назива линијом мањег отпора, али ма како се то звало, страшно ми недостаје.

Архива

Сви блогови

 

banka intesa