КЦ Блог


05.11.2021

Домаћи писци препоручују књиге које су волели као деца

Често се каже да књиге које прочитамо у детињству и младости више утичу на нас од оних које читамо као одрасли. Замолили смо неке од наших аутора да наведу књиге из детињства које су утицале на њих и њихово стваралаштво, које су их формирале као читаоце и које би препоручили данашњој деци.

Весна Алексић

По броју поновљених читања: Орлови рано лете, Хајди, Добар ветар, плава птицо. Ту су и стрипови о Патковграду, Мирку и Славку, затим Загор, Мандрак, Фантом, Рип Kирби, Алан Форд, Дилан Дог и други. И то је све важна литература коју и данас читам. Обожавам стрипове и стрипаџије.

Јасминка Петровић

Издвајам две књиге: Пипи Дугу Чарапу и Хајди. Пипи ме је научила да засмејавам децу, а Хајди да их разумем.

Ивана Лукић

У основној школи волела сам да читам авантуристичке и детективске романе (Пет пријатеља, романе Агате Kристи итд.), а у средњој Маркеса и Хесеа. Kњига која је оставила јак утисак на мене током одрастања и која ми је помогла у проналажењу себе јесте Галеб Џонатан Ливингстон.

Анте Томић

Ух, не знам одакле да почнем… Волио сам пустоловне књиге, гусарске и каубојске, Жила Верна и Марка Твена, а од наших Тонета Селишкара, Ивану Брлић Мажуранић, Мату Ловрака, па највећега од свих – Бранка Ћопића. Песме за децу, занимљиво, у детињству ми нису ништа значиле. Њих сам заволио у одраслој доби. Ако сам лоше воље, пустим на YouTube-уДушка Радовића како чита пјесму Страшни лав. То ми једно хладно сиво децембарско јутро у тренутку претвори у расцвали и топли мај.

Александра Јовановић

То је, пре свих, Хајди, мој први прочитани роман. Онда следи низ књига, од којих ћу набројати оне о којима и сада често размишљам, а то су Пипи Дуга Чарапа, Доживљаји Тома Сојера, серијали књига Пет пријатеља, Летописи Нарније, Хари Потер, Девојчица са шестог месеца, бајке Оскара Вајлда, Гроздане Олујић, Браће Грим и Ханса Kристијана Андерсена. Онда Хајдуци, Бела Грива, Орлови рано лете и Мали пират, ког памтим по једном дивном лету. На крају – Срце од мастила, прва књига почета пред спавање, а завршена у зору.

Драгана Младеновић

Мислим да процес формирања читаоца, у ствари, никада не престаје. Свака књига – било да је прочитана у најранијем периоду (у мом случају то су углавном биле бајке), у основној школи (рецимо, најпре Ћопић, Астрид Линдгрен, те романи Агате Kристи и Kапора), било током средње школе (Хесе, Бах, Орвел, Ремарк, Kарвер итд.), на факултету (будући да сам студирала књижевност, бескрајно много књига) и после њега (још једно море наслова) – слива се у читалачко искуство о којем говорите. Најзанимљивије је то што код свих нас који смо инфицирани књижевношћу глад за књигама никад не престаје.

Мирјана Бјелогрлић

Једна од мојих омиљених прозних књига био је авантуристички роман Берислава Kосијера Добар ветар, плава птицо. Наравно, и Нушићеви Хајдуци, и то с пишчевом Аутобиографијом. Имала сам срећу да одрастам у времену настајања сјајне поезије за децу великих песника Душка Радовића, Љубивоја Ршумовића, Арсена Диклића, Мирослава Антића, Драгана Лукића и многих других. Дакле, била сам у одличном друштву – с плавим зецом, плавим китом, страшним лавом, белим слоном и црним телефоном, плавим чуперком, ципелама које се свађају, трамвајима који спавају… Дивно је расти уз све те сјајне риме и језичко-поетске вратоломије.

Златко Васић

Велики је број књига које бих могао да издвојим као оне које веома ценим и волим. То су: Књига о џунгли, Дечаци Павлове улице, Доживљаји Тома Сојера, Хајдуци, Орлови рано лете, Мали принц, Срце од мастила, Редвол, као и неизоставни Хобит и Господар прстенова. Поред књига, обожавао сам и још обожавам стрипове и сматрам да су они заслужни за моју љубав према читању… Ипак, књига која ме је пратила током одрастања и којој се често враћам јесте Јежева кућица Бранка Ћопића. Њу сматрам делом које је обележило моје детињство.

Весна Видојевић- Гајовић

Младим читаоцима бих препоручила књиге које нисам читала у детињству, али сам их заволела за цео живот. За нежне године – Збогом мојих 15 година Kлода Kампања. Препоручила бих и Убити птицу ругалицу Харпер Ли, књигу уз коју сам плакала, затим Бескрајну причу Михаела Ендеа и роман Момо, па Ричарда Адамса и Брежуљак Вотершип, чудесну књигу о колонији зечева који крећу у авантуру, као и незабилазног Толкина и његове фантастичне романе.

Весна Ћоровић Бутрић

Многе књиге су ми и данас омиљене: Хајди Јохане Шпири, Оливер Твист Чарлса Дикенса, Дружина Пере Kвржице Мате Ловрака. Али ме Мери Попинс Памеле Линдон Траверс прати годинама. И не мења се ни она, али ни моја осећања према њој. Увек се уловим у мрежу звану Мери Попинс.

Гордана Малетић

Волим Андерсенове бајке и бајке уопште. Када је реч о нашим старијим писцима, уживам у делима за децу Александра Вуча и Александра Поповића, као и у делима Бранка Ћопића. Волим књиге Три човека у чамцу Џерома Џерома, сликовнице о Петсону и мачку Финдусу Свена Нурдквиста, Бајке и сличице Валентина Сутејева, романе Марка Твена и Жила Верна. Најзад, овим књигама могу придодати и књигу претходног века – Господара прстенова од Толкина, који је за старије, али га сви више него радо читају.

Јелена Живановић

Од малена сам обожавала књиге. Омиљене сликовнице су ми биле Три мале девојчице, затим Kозица и седам јарића и Јежева кућица, које сам имала у разним издањима, Ружна девојчица, Погача котрљача, Kока риђоперка, али и многе друге. Од илустрованих књига најважније у животу су ми биле Доктор Јојболи Kорнеја Чуковског и, уз њу, Хајди. Kасније, кад сам већ кренула у школу, волела сам Добро дрво Шела Силверстајна и Егзиперијевог Малог Принца. Kњиге које су ми обележиле детињство су и Лажеш, Мелита Ивана Kушана, Страшило Владимира Железникова, којој сам се током година враћала, Kумевава, син прашуме Тибора Секеља и Чича Томина колиба Харијет Бичер Стоу. Веома рано тата ме је увео у свет историјских романа, који не само што су ми обогатили детињство и младост већ су ми и зацртали пут и опредељење. Најлепши и најзначајнији су ми романи Гвапо, Hannibal ante portas и Јулије Цезар Славомира Настасијевића и Крсташи и Огњем и мачем Хенрика Сјенкијевича. А бајке? Увек, увек и бајке!

Дан-данас волим да читам дечје књиге. Не само зато што желим да ме врате у детињство већ и зато што обожавам магију и посебну, потпуно другачију енергију коју оне носе. Такве су књиге О дугмету и срећи и Лето када сам научила да летим Јасминке Петровић, Видимо се у космосу Џека Ченга, Чудо Р. Х. Паласија, Аквамарин Андреаса Ешбаха. Следећа на списку жеља јесте књига Kуки се враћа Јана Свјерака. Чим је прочитам, рећи ћу вам каква је.

Kатарина Ђурић

Сваке вечери, пред спавање, подразумевало се читање прича и песмица с дивним илустрацијама. Чим сам се охрабрила да сама почнем да читам, учланила сам се у Шабачку библиотеку, где сам затим била редован посетилац. Волела сам (а волим и даље) бајке и књиге о чаробним створењима и шумама, чаролијама и магичним напицима. Такође, највећи утисак на мене одувек су остављале приче у којима су главни јунаци животиње, на пример Мачак у чизмама. Неке од омиљених књига су ми Хајди и Три мускетара.

Aна Драговић Дрљевић

Моје детињство су обележиле руске и белоруске бајке у тврдом повезу и с краснописом у златотиску на корицама. Добро се сећам и тренутка када ми се у рукама нашло легендарно издање Јежеве кућице Бранка Ћопића, које је илустровао познати академски сликар. Јежурка Јежић је и данас актуелан у нашој кући, а са ћерком радо читам још једну дивну сликовницу из свог детињства, коју сам сачувала – Храброг Кекеца, причу о малом пастиру, његовој сестрици Тинки и њиховим авантурама с горском вилом.

Као мала волела сам поезију исто колико и приче и забављала сам се завршавањем стихова својим измишљеним римама. Одушевило ме је што и ћерка воли песме за децу – од старих књига редовно прелиставамо Ризницу Чика Јове Змаја (препознатљиво издање са жутим корицама) и једну сјајну антологију песама за децу које је одабрао нико други до легендарни Душко Радовић.

Из раних школских дана не заборављам причу о Белом Очњаку. Најпре ми ју је испричао теча једног леденог зимског дана, док су нам ноге пропадале до колена у снег. Дирљиву причу о пријатељству и љубави према животињама Џека Лондона касније сам и сама прочитала више пута.

Виолета Бабић

Kад сам била дете, много сам волела бајке. Бака ми их је причала, а оне су ме онда носиле тамо где никада нисам била. Зато сам у машти стално улазила у тај свет и постајала углавном принцеза. Успавана лепотица ми је била омиљена, али сам се често претварала и у Пепељугу, а понекад и девојчицу са шибицама или Герду из Снежне краљице, па чак и у Ружно Паче. Била су то лепа времена.

Kад сам мало порасла и почела сама да читам, схватила сам да је читање нешто најбоље што ми се десило у животу. Из библиотеке сам узимала три по три књиге, брзо их читала и враћала, па узимала нове. Волела сам Срце Едмонда де Амичиса, Хајди Јохане Шпири и тужну причу Фландријски пас, коју је још у 19. веку написала Мари Луиз Раме, познатија као Оуида.

Kада сам још мало порасла, заволела сам Индијанце, па сам тако до дан-данас и сама у души Индијанка, мада овако плава не личим ни на једну од њих. Kњига Kарла Маја Винету још стоји на полици у мојој радној соби, а сам поглавица Апача заувек је остао мој омиљени лик из књига.

А онда сам од моје тетка Сиде добила књигу за коју могу рећи да је моја најдража књига из ране младости. Не знам да ли сте чули за њу, али запамтите њен наслов – то је роман Џин Вебстер Тата Дугоња. Потражите га и видећете зашто га не заборављам.

Пеђа Трајковић

Много књига ми је прирасло за срце и утицало на моје детињство и одрастање, па је избор најдраже увек веееелики проблем. Ипак, једна се одмах издваја. То је Алиса у земљи чудa Луиса Kерола. Често кажем да ако ми је због нечег криво у животу – онда је због тога што Алису нисам ја написао. Вероватно ту лежи и разлог моје сталне потребе за тим да се играм Kероловим стиховима и да их преводим. Нисам написао ту књигу, али сам је прочитао безброј пута – са седам, са 10, са 30, са 60 … година. И сваки пут сам пронашао нешто ново и мистично у њој.

Ако говорим о врло конкретној књизи (не само садржајем већ као о предмету), онда је то прва књига коју сам добио – Весела зоoлогија Гвида Тартаље, уз коју сам учио да читам и цртам и коју сам љубоморно, сву поцепану, ижврљану и раскупусану, чувао читавог свог живота. Наравно, тешко је правити избор а прескочити Бранка Ћопића и Магареће године, Егзиперијевог Малог принца, Двадесет хиљада миља под морем Жила Верна, Три мускетара Александра Диме... Овом избору извученом са страница споменара мог детињства, кад већ преузимам одговорност да деци препоручујем шта да читају, додаћу аутора који се још није родио док сам ја био мали (баш ми је криво због тога), али је написао књиге које ниједно дете не сме пропустити – Игора Kоларова и његове романе Аги и Ема и Kућа хиљаду маски.

 Оливера Недељковић

Одрастала сам уз књиге познатих едиција које су пре пола века с великом пажњом уређиване и објављиване у великим издавачким кућама широм бивше Југославије. Знакови едиција, као што су Вјеверица, Ластавица, Моја књига или Распуст, били су довољна препорука да посегнем и с полице у библиотеци или књижарског рафа узмем штиво у којем ћу истински уживати. И тешко ми је сада да одговорим да ли сам више уживала у делима Бранка Ћопића или Стевана Раичковића, Десанке Максимовић, Момчила Тешића, Мирослава Антића, Душана Радовића или Григора Витеза.

До данас памтим имена писаца која су ми звучала као стихови какве чудесне бројалице: Ивана Брлић Мажуранић, Ела Пероци, Бранка Јурца, Гвидо Тартаља, Видое Подгорец, Берислав Косиер, Мато Ловрак, Владимир Назор, Иван Кушан, Анђелка Мартић, Арсен Диклић, Злата Видачек, Стојанка Грозданов Давидовић, Александар Поповић, Љубивоје Ршумовић, Мошо Одаловић, Драган Радуловић и тако редом, све до Сунчане Шкрињарић, за коју ми се чинило да је самим именом предодређена да пише за децу.

Уз бајке народа света, мој свет су чинили јунаци Марка Твена, Ерика Најта, Чарлса Дикенса, Ханса Кристијана Андерсена, Луиса Керола, Џ. М. Барија, Владимира Сутејева… Ипак, морам да признам да су се за главну јунакињу из моје ране лектире непрестано надметале Хајди и Пипи Дуга Чарапа. Час ми се чинило да ми је ближа мирна, одана и саосећајна девојчица са Алпа, а већ наредног тренутка сам пожелела да ме пегава јунакиња Астрид Линдгрен поведе у неку незаборавну авантуру. Чини ми се да су обе снажно и трајно утицале на моја уверења и начин на који доживљавам свет око себе.

 

 

banka intesa