КЦ Блог

---

01.10.2024

КЛУПКО „Креативног центра“ - Катарина Влаховић

КЛУПКО „Креативног центра“ је рубрика коју смо замислили у жељи да читаоцима пренесемо занимљиве детаље из стваралачког искуства наших аутора и илустратора, као и интересантне и важне биографске податке.

Претходног месеца гост наше рубрике био је илустратор Александар Золотић, чије илустрације већ годинама обогаћују књиге и сликовнице разних домаћих и страних издавача, међу којима је и Креативни центар.

Овог месеца, а по избору Александра Золотића, гошћа Клупка је Катарина Влаховић, млада илустраторка коју памтимо по издањима Мали пас великог срца и Веома Висока Вештица.

 

Катарина Влаховић

                                                                               

Катарина Влаховић је рођена 1995. године у Шапцу. Након завршене Шабачке гимназије уписује Високу школу ликовних и примењених уметности у Београду, а четврту годину завршава на Факултету дигиталних уметности Универзитета „Метрополитан“. По занимању је графички дизајнер, али од малих ногу највише воли да црта и пише. Најсрећнија је док ствара нове приче и ликове. У сталној је потрази за новим креативним изазовима, па се поред писања и цртања бави и развојем видео и друштвених игара. Када није за својим радним столом, углавном је можете пронаћи у неком парку, ботаничкој башти или ушушкану на фотељи с новом књигом у руци. Тренутно живи и ради у Берлину.

 

1. Да ли постоји неки пресудан догађај, или неки моменат током одрастања, који је код тебе покренуо љубав према цртању и стварању?

Како то уметници углавном кажу, цртам и стварам откако знам за себе. Када премотам филм, чини ми се да је то у почетку највише било из потребе да током игре што боље дочарам све своје маштарије, пошто ми играчке саме по себи никад нису биле довољне. Мада, рекла бих да се права и јака љубав према стварању код мене развила када сам схватила да је уметност такође и средство комуникације с другима. Сам тај чин позивања некога у свој унутрашњи свет, или прихватања тог позива, изузетно ми је дирљив и бескрајно магичан.

 

2. Од свих уметничких поља у којима се развијаш, које мислиш да ће те највише дефинисати у релативно блиској будућности?

С једне стране, и сама бих волела да знам одговор на то питање јер би ми доношење неких одлука лакше пало. С друге стране, заиста волим да учим и стално испробавам нове ствари. Тренутно уживам у слободи и овим моментима када се чини као да је све могуће. Осећам да напокон имам довољно знања и искуства да неке старе идеје спроведем у дело. Пишем нове дечје књиге, развијам графичку новелу, а учим и да програмирам видео-игрице. Неке правим сама, а неке заједно с мужем, пошто је он програмер и музичар. Тако да, које год то уметничко поље буде на крају, свакако ће у сржи бити креирање нових прича, светова и ликова.

 

3. Када би унутар свог ормара једног дана открила тајна врата, у свет маште ког илустратора би волела да она воде?

Можда је мало клише, пошто је баш он поставио ово питање, али једини искрен одговор је да бих највише волела да завирим у свет маште Александра Золотића. Код њега ми се много допада сам начин стилизације илустрација, како се поиграва бојама, светлом и перспективом, али и како кроз цртеж увек употпуни текст и дода неке нове, углавном неочекиване детаље. Золотић црта ликове које пожелите да упознате и пределе у којима пожелите да се изгубите... Све то мора бити потковано добром маштом, па верујем да бих излетом у његов свет много тога научила и доста инспирације пронашла.

 

 

4. Да ли мислиш да ће илустратори добити рат против машина за плагирање, односно вештачке интелигенције, или ће се то завршити некаквим примирјем?

Мислим да ће илустратори победити, али је борба од почетка тешка. Тренутно смо у једној невероватној ситуацији, где се велике компаније из Силицијумске долине и њихове муштерије широм света праве да закони о ауторским правима за њих не важе, а регулаторне агенције углавном на то слежу раменима. Поражавајуће је и што целокупан уметнички опус човечанства третирају као небрањену резерву природног богатства, која само чека неког с довољно новца и моћи да је присвоји и искористи. Покушавају да нас убеде да је све то само „садржај“, да уметник не мора да постоји да би постојала и уметност. Као резултат свега тога све је теже пронаћи нове послове и изборити се за добар хонорар. Ипак, наду ми улива чињеница да и даље постоје они који цене квалитет, труд и људскост, и којима је плагирање једноставно неприхватљиво. Рекла бих да се организације и владе полако све више ангажују по овом питању, а ту су и сад већ небројене тужбе. Верујем у победу, зато што ми је алтернатива незамислива. А примирја не сме бити јер је ово много озбиљнији и обимнији проблем, који се тиче свих нас, а не само уметника.

 

5. Која је твоја омиљена друштвена игра, ако судиш према стилу (и квалитету) илустрација?

Ух, тешко питање! Квалитет илустрација ми је свакако јако битна ставка када бирам друштвене игре. Додатно, постоји заиста много различитих жанрова које је тешко упоредити. Everdell, са својим сликовитим илустрацијама животињских ликова, подсећа ме на сликовнице које сам волела као клинка, Root и све остале друштвене игре које је илустровао Kyle Ferrin су ми увек за чисту десетку, Parks, Flamecraft, Codex Naturalis... Мислим да на пет могу да се ограничим.

 

Катарина је позвала илустраторку Андријану Васић да буде гошћа Клупка следећег месеца и за њу је припремила неколико интересантних питања.