КЦ Блог

---

21.03.2024

Гига прави море - приказ књиге

Ружица Марјановић, професорка књижевности и суоснивачица регионалног књижевног фестивала "На пола пута" написала је приказ књиге "Гига прави море" за "Политикин забавник"

Креативни центар је недавно објавио књигу Јасминке Петровић Гига прави море. Чињеница да је ова књига први и досад једини пут била издата 1996. године није неважна за разумевање приче. Вероватно се због тога илустраторка Ана Петровић одлучила да та година стоји на насловној страни као ознака на сату на руци једног од два најважнија карактера у овој књизи.

Гига прави море је дивна, нежна и тужна прича о снази пријатељства, о машти као могућој тачки отпора у времену када се све око нас заковитла и када је потпуно ван контроле, о процесу у којем је могуће да слинави Гига, кога наратор не позива на рођендан, постане најбољи друг, Гига, Гигица, с којим се дели ћутање, чији се поглед памти заувек, чак и када аутобуси одлазе на различите стране.

Прва књига Јасминке Петровић има све карактеристике њеног приповедачког стила који смо проналазили у њеним књигама у наредним годинама. Не додворава се младом читаоцу, не бежи од непријатних, такозваних тешких тема, верује у истину и победу доброте, најискреније и с дивљењем гледа свет. Такав лепи свет прави Гига за свог пријатеља у времену када су нам свима узели сан о мору и лепоти, када је све изгледало безнадежно и кад се чинило да нас заувек одвајају од доброте и мора. Али читалац је и тада могао наслутити да ће двадесетак година касније Јасминкина Софија у књизи Лето када сам научила да летим стићи до правог мора и отворити врата за која смо 1996. веровали да су нам заувек затворена. Сигурно је Софија била међу децом на обали Гигиног мора, а само смо морали тада да је видимо и да поверујемо да су Хвар и Софијино лето могући. Знали су то Гига и његов друг, сигурно. Зато су и правили своје лепо море. На тај начин су сачували идеју доброте и нормалности за своје комшије, за баба Стану, пекара, делфина Кишу, са све нас.

Ова је књига важна за оне који памте деведесете, да не би заборавили, а за нове генерације да науче шта се то претходној десило. И да запамте да се море којим се бране срећа и слобода увек може и мора правити.

Прво издање књиге објављено је уз илустрације Добросава Боба Живковића, незаменљивог, рекли бисмо, коаутора већине књига Јасминке Петровић. Сада причу изванредно илуструје Ана Петровић, она Ана којој је пре скоро тридесет година посвећена ова књига – књига што је тада најавила да нам у књижевност стиже значајна и аутентична ауторка, чија ће дела бити темељ овдашње културе, не само за децу.

Ружица Марјановић, професорка књижевности и суоснивачица регионалног књижевног фестивала На пола пута у Ужицу