КЦ Блог

---

30.03.2021

Илустраторске столице 1

Како су настале илустрације у књизи 100 ЛИЦА СТОЛИЦА - Маја Веселиновић, Марица Кицушић, Лука Тилингер

Нова књига Јасминке Петровић 100 лица столица посебна је по много чему. Кроз причу о различитим лицима столица имамо прилике да завиримо у занимљиве светове њихових власника – од славног сликара Ван Гога, преко прве жене у свемиру Валентине Терешкове, до младих активиста који се боре да свет учине бољим. Занимљиве приче из ове књиге имају и своје друго лице у поглављу Стварно, где су истакнути многи истинити подаци о свакој од ове 22 теме, а ту су и поглавља у којима се читаоци могу упознати с различитим врстама столица – од шамлице и хоклице, преко кухињске столице, до раскошних фотеља и лигештула.

Још једна од посебности ове књиге огледа се и у томе што су 22 приче о различитим лицима столица илустровала 22 изузетна и особена илустратора. Питали смо илустраторе који су радили на овој књизи како је текао њихов процес рада, где су налазили инспирацију и по чему ће памтити рад на овој књизи.

Маја Веселиновић

Верујем да ће колеге илустратори знати о чему причам – знате оно кад отворите имејл с понудом за сарадњу на неком пројекту, а осмех вам се аутоматски залепи за лице? И сместа вам се црта само то и ништа друго? Е, тако је било са овом књигом – такорећи, љубав на први имејл!

Код Јасминкине феноменалне приче Столице из дечје књижевности највише су ме понели амбијент и атмосфера у којој Јован Јовановић Змај и Јохана Шпири воде разговор. Кључни детаљ био је тај да они све време током разговора пију чај од алпског биља! Замислите само мирис тог чаја, помешаног са свежим ваздухом, какав мора да је био пре стотину и више година на Јоханиној тераси с погледом на Циришко језеро! Истог тренутка мисли су ми се расцветале, а страница је кренула да се пуни гранчицама, травкама, листићима. Али онда је уследила нова дилема – да ли нацртати и њих двоје ... или би то било превише буквално? Можда само приказати руке како држе шољице … или једну како меша шећер, а другу како држи шољицу... Хммм, не, ипак је ово прича о столицама, а не о шољицама! Па дааа, како ми одмах није синуло – биће присутни кроз ликове из својих дела! И онда су у цвеће ускочили Мали коњаник и гладна Јуца, затим Хајди, Клара и Петар, један месец, сунце, неколико облака, звездано небо, ластавице, лабудови... Око колорита и текстура нисам се превише двоумила. Желела сам прозрачне и интензивне боје, не само да бих нагласила амбијент већ и веру у бољи свет која је зрачила кроз песме и приче Јована и Јохане, упркос свим недаћама и личним трагедијама кроз које су обоје прошли.

Хвала Јасминки што се бави генијалним темама и Креативном центру што нас окупља! Књизи желим да постигне велики успех, а свима нама много свеже инспирације и лепих пројеката у будућности.  

 

Марица Кицушић

Моје столице су биле свечане, заљубљене, позоришне, удобне и збијене једна уз другу у затамњеној пространој сали. Идеалне столице за једну романтичну и динамичну атмосферу приче која је мени додељена да је што верније представим – Столице за заљубљене. Ужурбане записане мисли дочарале су ми општи метеж који се дешава у једном заљубљеном дечаку, као и у сали која се припрема за представу. Мени је преостало само да нацртам тај жамор деце у тами сале … и понеки љутит поглед, понеку досаду, гуркање, смех или заузетост, разговор у заносу, слику свакодневнице безбрижних школараца.

Лука Тилингер

Текст који сам илустровао, под називом Столица и кревет, написан је у свега двадесет речи, у форми питање–одговор. Несразмера између велике слободне површине предвиђене за цртеж и максимално сажетог текста поставила ми је инспиративан оквир за рад.

Било ми је интересантно то што је одговор у тексту дат на необичан начин, делом кроз негацију, па сам зато цео текст схватио као формулу, тј. као позив деци на игру – какве би се још све разлике у функцији предмета могле уочити и оваквим поступком представити…

Пробао сам да и илустрацију направим у истом кључу – као низ који се може наставити било новим креветостоличним комбинацијама, било неким другим нефункционалним укрштањима, према вољи читаоца…

Такође, како приче у 100 лица у великој мери обилују ликовима и радњом, претпоставио сам да ће се и у илустрацијама наћи мноштво фигура и локација, те да би формално одударање Столице и кревета можда било добро испратити празним простором и одсуством људи. Сада када пред собом имам коначну верзију књиге, чини ми се да је то тако некако и испало, те ми је драго што сам се определио за тај поступак.
Ево и скица које сам успут направио. Прво се могу видети разни покушаји уклапања и укрштања, промашаји и свакојаке жврљице, а на крају је приказан дигитални цртеж који је ушао у књигу, само у неку од ранијих, радних верзија.

  

 

..................................................................................................................................................................................................

Књигу 100 ЛИЦА СТОЛИЦА илустровали су: Ивица Стевановић, Ана Петровић, Никола Витковић, Драгана Радановић, Марица Кицушић, Игор Кекељевић, Мања Ћирић, Александар Золотић, Борис Кузмановић, Добросав Боб Живковић, Јелена Васиљевић, Милица Раденковић Смиљанић, Маја Веселиновић, Соња Пауновић Варга, Ване Костуранов, Лука Тилингер, Марија Јевтић, Душан Павлић, Маша Аврамовић, Алекса Јовановић, Градимир Смуђа и Миленко Стевановић.