КЦ Блог

---

19.08.2021

Интервју са ауторком сликовнице БАБАРОГА Јеленом Живановић

О томе због чега не морају све бабароге да буду страшне и о томе како је настао тајни свет необичне бабароге из истоимене сликовнице, разговарали смо с ауторком ове књиге Јеленом Живановић.

Представите нам укратко књигу и њене јунаке.

Ово је прича о Девојчици која је замислила и измислила своју Бабарогу, баш онакву какву је желела и каква јој је била потребна. И пошто ју је видела, одлучила je да то подели са свима. Испричала је свима о својој Бабароги. Али само оно основно, јер њих две имају своје тајне. Показала је како њена Бабарога изгледа и које је боје. Испричала је да Бабарога воли чоколаду; обожава да чита књиге и слуша приче; воли да се игра, скаче, врти и спушта као низ тобоган; много лепо пева. Открила је да је чува и штити од страшних снова и да чува све њене жеље од заборава. И да ће заувек бити ту. А … шта нам није казала? То не знам ни ја. А и да знам, не бих могла да вам откријем њихову тајну.

Ова прича о Бабароги започела је једном симпатичном анегдотом о настанку њеног лика. Можете ли да је поделите с нама?

Лик Бабароге је настао давно, још у гимназији, на часу математике, када сам жврљуцкала у свесци. Нажврљани облик ме је подсетио на Бабарогу. У мојим очима изгледала је баш тако. После тога сам је нацртала у боји, зеленој – мојој омиљеној – и дуго је красила пано у мојој соби. Онда сам је склонила са осталим стварима с тог паноа и чекала је. Стрпљиво је сачекала свој тренутак да поново изађе на светлост дана и заблиста. Мислим да тада није ни сањала да ће постати јунакиња једне приче за децу. Ја сигурно нисам.

Бабароге су обично страшна створења која живе испод дечјих кревета и која су задужена за то да их ноћу плаше. Ваша Бабарога је другачија – она воли играчке, чоколаду и једну сасвим посебну девојчицу. Како сте дошли на идеју да направите овако необичан спој и једној тако негативној јунакињи доделите важне улоге попут оних да чува дечје жеље и растерује страшне снове?

Једне ноћи, пред спавање, преко зидова моје собе прешле су сенке фарова аутомобила који је пролазио улицом и подсетиле ме да сам то много волела кад сам била мала. Као лично позориште у спаваћој соби. А онда сам се сетила и цртежа Бабароге. И мало-помало почела сам да се играм пред спавање. Бабарога. Каква је она и шта све ради? Облик и боју је већ имала. Подразумевало се да моја Бабарога воли све што и ја волим: књиге, играчке, чоколаду. Поставило се и питање где би јој било најбоље да спава. Шта ради када смо ми код куће, а шта када нисмо? Да ли се она само игра и забавља или би било лепо да има неки задатак? Допало ми се да ме чува. Важно је да знате да нисте сами и да неко брине о вама. Увек је то важно. И тако сам смишљала и размишљала, склапала и преправљала … док се није саставила прича. На крају сам је само записала и сада је пред вама.

Коме је књига намењена?

Књига је намењена првенствено деци. Али и свима онима којима се „осмехне“ и привуче их. Надам се да ће децу забавити, подучити и инспирисати на игру, маштање и стварање. А да ће одрасле подсетити на неки давно заборављени сан коме је баш сада време да се оствари.

Које сте све поруке имали на уму док сте писали ову причу?

Ова прича је плод Игре и Маште. Треба да подсети и укаже на величанственост Маште, њену Снагу и Моћ. Машта тако може и једну општепознату Страшну и Грозну Бабарогу да претвори у другара и заштитника. И то без нуђења лимуна и крушке као у песмици. Машта може да зада и да промени облик и боју, да смисли и измисли баш све. А игра јој удише живот. И тако свакодневица постаје много лепша, боља и лакша.
Само је потребно да се отвори срце и пусти Машти на вољу.

Илустрације су важан део сваке сликовнице, па тако и ове о једној необичној Бабароги. Попут саме јунакиње, која је измештена из својих традиционалних оквира, илустрације Бориса Кузмановића такође мало померају наш традиционални приступ сликовници за децу. Шта су оне донеле и на који су начин допринеле вашој причи?

Илустрације Бориса Кузмановића су оригиналне, необичне, богате детаљима и моћне – облицима, колористички и контрастима, покретима… Оне нису само осликале, представиле текст, већ су га у потпуности оживеле на страницама књиге.
Донеле су ми једног новог другара који ме је одмах освојио. Реч је о жутој мачки с дугим, неваљалим репом, који се завлачи и провлачи по страницама.
Целој књизи донеле су још једну разиграну енергију, другачију од моје, и тако је још више обогатиле.

 

Које су сликовнице обележиле ваше одрастање?

Одмалена сам обожавала књиге; да ми читају и причају приче.
Омиљене сликовнице су ми биле: „Три мале девојчице“, „Козица и седам јарића“ и „Јежева кућица“, које сам имала у разним издањима; „Ружна девојчица“, „Погача котрљача“, „Кока риђоперка“, али и многе друге.
Од илустрованих књига најважнија у животу ми је била „ Доктор Јојболи“ Корнеја Чуковског и уз њу „ Хајди“.
Касније, кад сам већ кренула у школу, волела сам „ Добро дрво“ Шела Силверстајна и Егзиперијевог „Малог Принца“.