КЦ Блог

---

07.05.2020

ЛЕКОВИТЕ ПРИЧЕ: ПА ШТА!

Причање прича може бити и лековито. У жељи да помогну родитељима и деци да што лакше прођу кроз овај период неизвесности и промењених животних навика, наши аутори и сарадници шаљу нам баш такве, лековите приче. Читајте их у кругу породице, разговарајте о прочитаном, надограђујте их и мењајте, а онда и сами стварајте своје приче и делите их с другима. Тако ћемо се сви осећати боље и из ових необичних околности изаћи креативнији и богатији!

ПА ШТА!

- Зажмури, Ана. Рашири руке. Њиши се ... као да летиш... Замисли леп дан и тајанствене водопаде скривене високо у планинама! Удахни свеж планински ваздух кроз ноздрве! А сааадааа скрени лево! Прелети преко језера. Понирееемооо! Спусти се ниско и огледај се у језерској води. И ондааааа...

 

- Нагло гореее, у висинеее! Осећаш ли зраке сунца, мама?

 

Ана и мама су се смејале док су стајале на фотељи раширених руку као да лете. Вентилатор је весело радио поигравајући се њиховом косом, поносан на то што је унапређен у моћни планински ветар који носи мирис биља с планинских ливада.

 

Наредног јутра Ана је пошла у школу.

 

- Лети, птичице! – испратила ју је мама машући јој кроз прозор. Ана је трчала. Задихана, ушла је у аутобус, који је био пун путника.

 

- Четвороокааа, носиш теглеее! – зачуло се истог тренутка из задњег дела аутобуса. То су биле Лара и Бојана, шестакиње.

 

Ана је ћутала и стидљиво села на прво слободно место претварајући се да заинтересовано гледа кроз прозор. Одахнула је када је изашла из аутобуса и угледала свог најбољег друга Илију. Заједно су продужили до школе.

 

Када су се часови завршили, Ана је кренула ка аутобусу. Неколико пута је скинула наочаре и обрисала их рубом мајице, а затим их опет ставила. Трудила се да препозна децу на станици. Никако није успевала да види да ли су међу њима Лара и Бојана. Корачала је полако и несигурно трљајући прстима ознојене дланове. Тек када се сасвим приближила аутобуском стајалишту, помислила је са олакшањем: Ух, сва срећа! Бојана и Лара нису чекале аутобус. Тог дана старији разреди су имали више часова од њих.

 

По повратку из школе Ана се поново играла с мамом.

 

- Ана, зажмури. Где сада желиш да летимо?

 

- Идемо на неко егзотично место. У прашуму! - одушевљено узврати Ана.

 

- Добро, спреми се ииии ... полећемооо!

 

Те вечери обишле су Амазонију као моћни орлови, а онда су свратиле до Анда као кондори великих крила који мирно плове небеским пространством.

 

- Осети струју ветра и препусти се, само кружимо. А садаа - у исти глас су изговориле - улевооо!

 

- Види боје неба и снег на врху планине!

 

- Ено дуге!

 

- Савладала си технику, одлично летиш, Ана. Па ти си Храбра Принцеза Небеских Висина! Рашири своја раскошна крила сутра у аутобусу!

 

Вентилатор је донео мирис крофни које је припремала комшиница на спрату испод њих.

 

- Птичица раскошних крила је гладна, мама!

 

- Онда назад у гнездо!

 

Смејући се, пале су загрљене на кревет.

 

Наредног дана Ана је поново чекала аутобус за школу. Гурала се да уђе на предња врата мислећи да ће тамо бити сигурнија. Како је крочила у аутобус, чула је познате гласове:

 

-      Ооо, па ко нам то долази! Четвороока, ружна си!

 

Срце јој је снажно лупало. Зажмурила је и као да је зачула мамин глас: Где данас летимо, Ана? У том часу полетела је изнад језера, прашуме, Анда. Удахнула је дубоко, а онда се, широм отворених очију, нагло окренула - улево. Толико је вежбала тај захват! Затим је гласно, одсечним тоном рекла:

 

- ПА ШТА! Носим наочаре, то је моја ствар! - кажипрстом их је подигла и наместила на носу. Лара и Бојана су биле изненађене. Само су се погледале.

 

- Сигурно не бисте желеле да се према вама тако неко опходи! – забринуто је добацио неко од путника.

 

Ана је поносно села на прво место, одмах иза возача. Зажмурила је. Раширила сам своја раскошна крила и полећем!, рече у себи. Изнад аутобуса је високо летела Храбра Принцеза Небеских Висина, све до станице, где ју је чекао њен друг Илија.

 

Миљана Пријић

 .....................

Миљана Пријић (Ниш, 1981), ауторка приче, ради као стручни сарадник-психолог у Предшколској установи Чукарица. Завршила је студије психологије на Филозофском факултету у Београду, као и едукацију из системске породичне психотерапије на београдском Институту за ментално здравље. Мајка је троје деце.