КЦ Блог

---

26.07.2021

Летњи програм читања и играња 6

Сваког понедељка у одељку БЛОГ на нашем сајту очекују вас одломци, занимљивости и предлози активности из књига које су те недеље снижене у овкиру наше акције ЛЕТО ЈЕ ЗА ИГРАЊЕ И ЧИТАЊЕ.

Читаоце Креативног центра до краја лета очекује неколико продајних акција. Свака од њих трајаће недељу дана, током којих ће седам тематски одабраних књига бити на попусту од 30%.  Акција важи на нашем сајту, као у у нашим књижарама: Македонска 30, Београд; Уроша Мартиновића 12, Нови Београд; Синђелићев трг 19, Ниш.

Представљамо вам седам књига које су на овонедељној акцији!

 

Снежана и седам патуљака
Занимљива сликовница за најмлађе одлична је за први сусрет детета са познатим бајкама. Сажети текст написан према популарној бајци браће Грим подстиче дете на допуњавање омиљене приче, а илустрације Милице Мастелице пробудиће у деци машту и жељу за посматрањем и запажањем.

Имена патуљака из чувене Дизнијеве екранизације ове бајке су Уча, Љутко, Поспанко, Срећко, Стидљивко,   Кијавко и Тупко. Покушајте да с дететом „именујете“ ове јунаке на илустрацији из сликовнице или покушајте да смислите ваша имена за седам патуљака.

Три жеље мачка Мишка
Јунак ове сликовнице мачак Мишко живео је у једном малом и мирном војвођанском селу. Ту су га сви мазили и пазили, а понајвише газда Бора, који га је волео као рођеног сина. Али нашем Мишку то није било довољно и стално је маштао о узбудљивом животу, пуном авантура. А онда се појавила чаробна мишица и понудила да му испуни три жеље…

Након читања присетите се које су то жеље које је мачак Мишко пожелео у овој причи и подстакните дете да смисли три жеље које би оно пожелело када би наишло на чаробну мишицу.

Само за твоје уши
Књига за читаоце почетнике Само за твоје уши подстакнуће децу да се насмеју туђим (и сопственим) страховима, што је први корак ка њиховом превазилажењу. У овој духовитој причи коју је написала Јасминка Петровић, а илустровао Добросав Боб Живковић упознајемо дечака Луку, који би по целу ноћ ослушкивао да ли се нешто крије под креветом, да неко није у орману и тако су му уши расле и расле, док нису порасле толико да се на њих закачило свашта и напавило џумбус по васиони…

Одломак:

Био једном један дечак по имену Лука.

На први поглед није се разликовао од својих другова – скупљао је сличице фудбалера, играо је компјутерске игрице, није волео да се чешља и мрзело га је да везује пертле на патикама. Ипак, у нечему је био другачији од својих вршњака. Чим би нешто шушнуло у његовој близини, срце би почело да му куца невероватном брзином.

Руке би му постале влажне, а уста сува. Црева би му се везала у чвор, а понекад и у машну. И оно најгоре, уши би почињале све брже да му расту и да се претварају у најсавременије уређаје за прислушкивање.

Наполеон и Т-кекс
Занимљив роман за млађе основце, љубитеље животиња и авантура. Једанестогодишњи Напе и његови пријатељи Ајнштајн и Каја ће учинити све што могу да осујете планове лажних истраживача који су објавили да траже чудовиште које живи у Великом језеру.

Одломак:

Ово је моја прича. Почела је једне летње вечери због репортаже у вестима о Великом језеру у Естешунду.
Интервјуисали су неког човека који је стајао на броду.
– Шта ћете овде радити? – питао је репортер и испружио микрофон.
Човек је поправио руком фризуру и рекао да ће снимати звуке Чудовишта из Великог језера. При дну слике писало је Стафан Болиндер, истраживач.
– Прилично сам сигуран да чудовиште може да комуницира – наставио је. Наравно, ту не говоримо о целим речима, већ више о звуцима као што су ип и сап, али који ипак могу да имају одређено значење.
– Хоћете да кажете да Чудовиште из Великог језера може да говори? – упитао је репортер.
– На неки начин – одговорио је Стафан Болиндер и показао свежањ подводних микрофона и неки  чудан апарат.
Иза њега је стајао висок мршав човек с кљунастим носем. Он није ништа говорио. А нису га ни представили.
Репортажа се завршила сликом брода и мушкараца који су сами себе очигледно називали ловцима на чудовишта. Бар је тако писало великимцрвеним словима на броду. А онда је почела временска прогноза.
Искључио сам ТВ. Био је петак, 13. јул. Сати је било 18.22.11. Напољу је сијало сунце. Комарци су зујали. У вечерњим новинама је писало да ће то бити једно дуго врело лето.

Потражи и пронађи. Свемир
Ово је забавна и поучна књига за мале читаоце, нарочито за оне који су радознали и упорни, јер треба пронаћи више од 1000 скривених планета, предмета, свемирских бродова и чудних бића. Док их буду тражили, осим што ће се упознати са безброј занимљивих појмова и појава, наши млади читаоци моћи ће да вежбају и бројање до 10.

Преузмите задатак из књиге и пронађите 10 предмета који се крију на свемирској осматрачници!

50 експеримената из живог света
Намењена узрасту од 9-12 година, књига је позив детету да се отисне у истраживање живог света, уживи у улогу правог истраживача и забавним и безбедним експериментима само изведе доказе о задивљујућим природним процесима.

Испробајте експеримент - БИЉНА КУХИЊА

Шта ти је потребно:

• саксија мушкатле, картон величине 6 х 3 cm, спајалице, алкохол, раствор јода, дестилована вода (кишница), решо, три посуде, маказице.

ШТА ТРЕБА ДА УРАДИШ

1. Биљку држи у мраку два дана.

2. Пресавиј картон по средини и њиме обухвати део листа.

Пола картона ће заклањати лице, а пола наличје листа. Да не би спао, картон причврсти спајалицом.

3. Остави биљку 2‑3 дана на светлости.

4. Лист с картоном откини и прокувај у чистој води.

5. Извади лист из воде и стави га у посуду са алкохолом.

6. Затим стави лист у дестиловану воду и додај неколико капи раствора јода.

7. Извади лист и посматрај шта се може уочити.

Шта ће се десити?
У алкохолу ће цео лист постати бео (изгубиће зелену боју). Када се дода раствор јода, део листа који је био слободан обојиће се у плаво, а део који је био испод картона остаће бео.

Зашто?
Од угљен‑диоксида из ваздуха и воде из земљишта биљке на сунчевој светлости у својим зеленим деловима стварају шећере. Тај процес називамо фотосинтезом. Погледај како се то може представити: угљен‑диоксид + вода + сунчева светлост = шећери + кисеоник

Шећери се у биљним ћелијама чувају у форми скроба, који се у присуству јода боји у плаво. У ћелијама оног дела листа који је био покривен и није добијао сунчеву светлост није дошло до стварања скроба и зато га јод није ни обојиo.

Клик
Познати фото-репортер Џорџ Џи Кин је мртав и његови унуци Меги и Џејсон добили су необичне поклоне које им је тестаментом завештао. Меги је наследила кутију са збирком шкољки које потичу из различитих делова света, а Џејсон фотографије с потписом и посветом славних спортиста. Ти поклони повешће их на пут на којем ће открити многе породичне тајне и то ће заувек променити њихове животе.
Десет чувених аутора написало је приче о Џију, Меги и Џејсону и тако је настао овај занимљив роман за младе, пун преокрета и неочекиваних открића.

Одломак

„Не могу да верујем да нећеш да га отвориш!“, рекао је Џејсон. „Зар те не занима шта је унутра?“

Меги је стезала пакет замотан у браон папир на свом крилу. Био је мало мањи од кутије за ципеле и, наравно, желела је да сазна шта је у њему…

Aли не овде. Не са, док мама, тата и Џејсон нетремице гледају у ме е… Морам да будем сама. И хоћу да седим на кaучу.

„Хајде, Мегзи“, огласио се Џејсон молећиво. „Мораш да видиш мој.“

Сместа је отворио свој пoклон – унутраје била гомила фотографија чувених спортиста. Стварно чувених – људи попут Тајгера Вудса, Ленса Армстронга и Мајкла Џордана – и све фотографије биле су потписане, уз поруку упућену Џејсону.

Мора да их је Џи скупљао годинама. Деда Џи био је фото-репортер. Скоро педесет година путовао је по свету и фотографисао. Рат.Природу. Спортске догађаје. Готово да нема теме за коју није био заинтересован. Његово право име било је Џорџ, Џорџ Кин, али је увек потписи вао фотографије као Џи Кин, тако да су га сви звали Џи.

Џејсон и Меги презивали су се Хеншлер, Џи је мaмин отац, али су они носили и његово презиме: Џејсон Кин Хеншлер и Маргарет Кин Хеншлер.

Меги се допадало што је Кин њено средње име, а не део презимена с цртицом. Волела је и очеву фамилију, али је у свом срцу, дубоко у себи, осећала да пре свега припада породици Кин.

Мама и тата били су код Џијевог адвоката и донели поклоне које је Џи у тестаменту оставио Џејсону и Меги.

„Џејсоне“, рекао је тата, „сада је ред на Меги.“

„Да, да“, промрмљао је Џејсон.

Меги је захвално погледала тату. Потом је зграбила пакет и отишла да седне на кауч у радној соби, где је и проводила већину времена после сахране. Након погреба кућа је била пуна људи и хране– зашто људи увек доносе храну када неко умре?