КЦ Блог

---

20.12.2021

Разговори с илустраторима: Добросав Боб Живковић

Прве 43 књиге „Креативног центра“ имале су једног јединог илустратора – Боба. И зато није необично то што су временом Боб и „Креативни центар“ постали нераскидиво везани. „Креативни центар“ умногоме дугује свој дух Бобовом раду, а верујемо да су и многе наше књиге представљале ново поглавље у његовом стваралаштву. Када данас погледам заједничку библиографију, која има близу 120 наслова (а сигурна сам да ће их имати још много више!), свесна сам колико је много илустрација у њима, а свакој смо се радовали и сваку смо коментарисали као и оне прве, из сликовнице „Мачка“, навела је директорка „Креативног центра“ Љиљана Маринковић, у монографији „Боб“, објављеној 2019. године.

Добросав Боб Живковић је рођен у Пироту, а живи у Београду, где је завршио Факултет примењених уметности. До сада је илустровао више стотина књига, од којих 120 за „Креативни центар"! Значајан део његовог опуса чине ликовна решења за хуманитарне и рекламне кампање, као и илустрације за часописе. Добио је многе угледне награде за своје стваралаштво – „Златно перо“, Награду „Невен“, Награду Змајевих дечјих игара, Награду „Лазар Комарчић“ и друге. Ипак, он сам каже да му је највеће признање то што неко оде и купи његову књигу.

Како је дошло до сарадње са Креативним центром?

Прва сликовница коју сам илустровао била је „Мачка“, а наша заједничка библиографија данас има близу 120 наслова!

Пре Симеона Маринковића и „Креативног центра“ цртао сам само фантастику и монструме. Нисам имао представу о томе шта бих озбиљно радио у животу. Не верујем да ми је била потребна било каква друга мотивација осим Симеонове визије да промени свет. Наравно, пошто сам тврдоглав, лењ и спор, требало је да прође неко време док нисам схватио колико је битна његова идеја.

„Креативни центар“ је налик мом детету, нешто најближе мени. Био сам ту кад се рађао, кикотао се док је покушавао да прохода, радовао се првим успесима, нервирао ме је у пубертету… Сада сам ја оматорио, а он је паметан и снажан … па се волимо.

Која је ваша омиљена илустрација коју сте радили за неко од издања Креативног центра?

Ја сам љубитељ Толкина, одрастао сам на фантастици и целог живота сам размишљао о томе да су наше бајке фантастика и нешто што је величанствено. Свака та бајка могла би да буде диван филм, а увек су их цртали онако дизнијевски, као шећерлеме. Мислио сам да би то могла да буде фантастична књига у стилу Толкина. Кад смо то урадили у „Креативном центру“, тад сам био врло, врло поносан и „Српске народне бајке“ су ми омиљена књига.

Где налазите инспирацију за свој рад и шта најчешће цртате?

Цртам ствари о којима волим да читам. Ствари које могу да видим у вестима, гледам у вестима. Оно што ме нервира или плаши ретко цртам. Ваљда сам још негде у души дериште, па ми је лакше да их игноришем, да им поручим: „Нећу да се играм с тобом!“ Драме и социјална тематика већ чине сувише велики део моје свакодневице, па их не тражим и у књигама. Дела испуњена мудрошћу немају потребу за мојим илустрацијама – сама све кажу. А научни радови? Нисам сигуран како би изгледала илустрована нуклеарна физика, али морам да признам да би то био изазов. Романи за одрасле превише су компликовани, претенциозни, препотентни, некомуникативни, лажљиви. Приче за децу су искрене, јасне, животне. Ја волим да цртам оно што волим да читам, а најчешће ми пријају дечје књиге и приче.

Која је, по вашем мишљењу, улога илустрације у књигама за децу?

Од пећине Алтамире, где су преисторијски људи цртали коње, краве, носороге и остале домаће животиње, па преко фресака по нашим црквама, дивних, руком илустрованих књига средњег века – цртеж је одувек био један од начина на које смо преносили поруку, на које смо децу уводили у живот. Цртеж је порука, језик који сви разумеју. Некад критикује, зафркава, некад тумачи, а некад је само игра.

Само за твоје уши, Креативни центар, 2014

Омиљена књига из вашег детињства?

„Господар прстенова“ је променио књижевност, променио је човечанство. Могуће је да је данашње друштво ружно, глупо или добро толико колико га је та књига у једном тренутку дирнула. Читали су је на трговима као манифест, то је ужасно важна књига. Из ње се родила и фантастика и све остало. Ја мислим да сам је прочитао више од 30, 40 пута. Читам је без прекида. Читам је кад сам болестан – онда ми треба комфор, сигурна зона, па се враћам тој књизи. Срећан сам што сам доживео да се сними свих шест филмова по Толкину. То је скоро 18 сати фантастике, патуљака, вилењака, гоблина, змајева и хобита.

 

 

Господар прстенова, необјављено

На чему тренутно радите? 

Управо сам завршио рад на календару „Биће боље“ за штампарију Мачинковић. Ево једне од илустрација.

Почињем да радим на трећем делу књиге Златка Васића из серијала „Гусар Добрица“.

Радове Боба Живковића можете видети на сајтовима
https://www.facebook.com/DobrosavBobZivkovic
https://www.instagram.com/bobzivkovic/
https://www.facebook.com/bob.zivkovic