КЦ Блог

---

15.03.2022

Разговори с илустраторима: Немања Ристић

Књига са којом смо започели сарадњу с Немањом Ристићем била је сликовница Дејана Алексића „Исидора и зуб“, а потом се специјализовао за илустровање књига с експериментима. За „Креативни центар“ је илустровао четири књиге из области популарне науке: 50 експеримената из живог света, 50 експеримената из микросвета, 50 експеримената из хемије и Мали кућни огледи 4. Сада се опет вратио сликовницама, маестралном илустрацијом Зиг-Заге и Роде Боде, приче коју је написала Марија Павловић.

Немања Ристић је завршио Школу за дизајн у Београду, смер Дизајн амбалаже, након чега се уписао на Факултет примењених уметности у Београду, одсек Графика и књига, где је дипломирао на предметима Илустрација и Анимација 2011. године.  Ради као илустратор, учествовао je на више групних изложби и његови радови се налазе у великом броју књига. 

Како је дошло до сарадње са „Креативним центром“?

То је био мој први озбиљан ангажман после завршеног факултета. Одувек ми је био сан да моје илустрације објави „Креативни центар“, тако да сам самоуверено дошао у ваше просторије са својом фасциклом пуном цртежа, предао је Душану Павлићу и врло брзо добио задатак да илуструјем књигу Дејана Алексића „Исидора и зуб“. Био сам пресрећан. Међутим, нисам имао искуства, трема је била стално присутна и спречавала ме да растерећено приступим раду, али захваљујући разумевању и помоћи професионалаца из „Креативног центра“ некако сам илустрације привео крају.

Нисам био задовољан крајњим исходом, па сам чак размишљао да хонорар потрошим на куповину што већег броја примерака те књиге да би је што мањи број људи видео. Одустао сам од те идеје да уредништво не би помислило да се добро продаје, па да не одштампају и друго издање.

Временом сам стекао искуство, те је свака наредна сарадња са „Креативним центром“ представљала право уживање.

Која је ваша омиљена илустрација коју сте радили за неко од издања „Креативног центра“?

То је тешко питање, јер готово никада нисам задовољан својим цртежима. Увек на крају помислим да је могло и боље, али као солидне бих издвојио илустрације из књига „50 експеримената из живог света“ и „Зиг-Зага и Рода Бода“, али сам заиста уживао у раду на свим пројектима.

Где налазите инспирацију за свој рад и шта најчешће цртате?

Инспирацију налазим у материјалу који треба да илуструјем, допуштајући му да покрене сећања на игру и осећаје из детињства које чувам у себи. Понекад се догоди да ми текст не лежи, па сам принуђен да илустровање започнем неинспирисан, али кроз константан рад и размишљање о теми инспирација се неминовно појави и промени мој угао гледања. Најчешће цртам оно што највише и волим – животиње и децу.

Која је по вашем мишљењу улога илустрације у књигама?

Улога илустрације је веома велика и одговорна, јер осим што може заинтересовати дете за читање или пак појаснити одређено градиво, ако се ради о уџбенику, она гради дечји укус и машту, што је можда и најбитније. Као што здрава храна утиче на правилан раст детета, за разлику од фаст-фуда, тако и квалитетан садржај из књига, укључујући и илустрације, подстиче развој личности, радозналост и имагинацију. Нажалост, данас смо преплављени фаст-фудом на који није имуна ни издавачка делатност.

Сећам се својих уџбеника за основну школу који су били лоше и оскудно илустровани, што ми је стварало одбојност према учењу. Зато се у раду на таквим материјалима посебно трудим да их што боље илуструјем и неком детету можда олакшам ђачке муке.

Омиљена књига из детињства?

Пошто потичем из јако сиромашне породице, једино штиво које смо имали је Југословенски пољопривредни алманах, број о узгајању репе. Имала је лепе црно-беле фотографије које сам гледао сваку ноћ пред спавање. Шалим се, на сву срећу није било баш тако.

Имам више омиљених књига из детињства, међу којима су: „Најлепше бајке света“ (издање из 1986), „20.000 миља под морем“, „Хајдук у Београду“... Обожавао сам и све књиге о животињама, али оно што је на мене највише утицало и чега се увек прво сетим су албуми са сличицама, попут „Сноркијеваца“, „Дизнијеве галерије“, „Штрумпфова“… Наравно, ту су и стрипови које сам гутао у ненормалним количинама: „Микијев алманах“, „Астерикс“, „Талични Том“, „Стрипотека“, „Принц Валијант“…

      

 

На чему тренутно радите?

Завршавам „Приче које расту“ Снежане Кићовић Пејаковић, једну од већих књига на којима сам радио у последње време, са преко 130 илустрација великог формата. Такође, чека ме и занимљива сликовница чијем се цртању посебно радујем – „Мали еколози“ по тексту Невене Дучић.

  

Радове Немање Ристића можете видети на:
https://www.instagram.com/nemanjaristic_illustrations/