КЦ Блог

---

22.12.2022

Разговори с илустраторима: Никола Витковић

Сарадња с илустратором Николом Витковићем почела је давне 2002. године. За „Креативни центар" илустровао је велики број уџбеника и радних листова, попут едиције „Математичке степенице", уџбеника „Чувари природе", „Свет око нас 1", читанки за други, трећи и четврти разред… Међу бројним издањима која је илустровао за „Креативни центар" налазе се: „Шта да радиш када умре неко кога волиш", „Мој први сликовни речник српског језика", „Птица", „Заврти уназад" и многа друга.

Никола Витковић рођен је 1976. године. Завршио је средњу Школу за индустријско обликовање, а затим и Факултет примењених уметности и дизајна, на одсеку Графика и књига. За свој дипломски рад, режију и анимацију цртаног филма „На мосту" по тексту Душка Радовића, добио је престижне награде на фестивалима филма и анимације. Дуго се бавио стрипом и концепт-артом, а данас се бави музиком и – илустрацијом.

Како је дошло до сарадње с Креативним центром?

Као кроз маглу се сећам да ме је позвао Душан Павлић. Претпостављам да ме је препоручио неко од другара који су већ радили за Креативни центар. Иначе, баш ових дана се навршава пуних 20 година од мог првог доласка у Креативни центар, дакле то је било пред сам крај 2002. године.

 

 Која је ваша омиљена илустрација Креативног центра на којој сте досад радили?

Не могу да заборавим илустрацију за сјајну песму Бранка Стевановића о Краљевићу Марку. Смејао сам се док сам читао, цртао, гледао.

 

 Где налазите инспирацију за свој рад и шта најчешће цртате?

Најчешће свирам! Инспирација налази мене, никад не знам из ког грма ће ме заскочити. Па кад се појави и каже – цртај! – ја цртам шта год да тражи: машине, муње, уличице и сокаке. Кад каже – свирај! – ја свирам, шта ћу.

 

 

 Која је, по вашем мишљењу, улога илустрације у књигама за децу?

Могу само субјективно да говорим о томе. Највише волим књиге у којима ме илустрације увуку у свој свет и створе код мене свеобухватан утисак тог света.

 

Омиљена књига из вашег детињства?

 Дечак у телевизору, коју је илустровао Ђанкарло Карлони, јесте моја омиљена књига из детињства и диван пример за оно што сам малопре рекао о илустрацији. Цртежи у њој су били толико ишчашени да су створили утисак другачијег, помереног света, у којем се и природне појаве, као што су светлост и сенка, повинују неким шашавим законима.

 

На чему тренутно радите (плус слика неког актуелног цртежа/скице)?

 Ствари на којима тренутно радим су тмурне и кишне, или су веселе али безобразне. Уместо тога, за овај интервју сам нацртао марсовца који дели сладолед од свемирског воћа и звездане прашине.