Лектирa за основну школу

Школска лектира има за циљ да развије код деце навику читања, подстакне интересовање за читање домаћих и страних наслова, обогати речник и развије критеријуме за одабир квалитетних књижевних дела. Кроз школску лектиру популарише се читање као добра навика. Подстицај на читање треба да буде константан, али ненаметљив и неприметан. Свако дете је јединствено, па би приступ одабиру књига требало да буде усклађен са индивидуалним интересовањима и склоностима.

Дела из одабране лектире у издању Креативног центра млађим основцима ће помоћи да усаврше своје читалачке вештине, а старијим основцима да се припреме за нову школску годину.

Обавезна лектира

Обавезну лектиру чине дела која су прописана наставним планом и програмом и предвиђена за обраду на часовима српског језика.

Окосницу програма књижевности чине текстови из лектире. Обавезни део лектире састоји се од дела која углавном припадају класицима дечје домаће и светске књижевности, али је обогаћен и савременим делима. Избор дела је у највећој мери заснован на принципу прилагођености узрасту.

Циљ домаће лектире је формирање, развијање и неговање читалачких навика код ученика. Обимнија дела ученици могу читати у слободно време, чиме се подстиче развијање континуиране навике читања.

Допунска лектира

Уз обавезни списак лектире постоји и допунски избор лектире. То је шири списак дела (3–6 дела) са кога наставници заједно са ученицима бирају дела која ће бити обрађивана на часовима српског језика у току школске године.

Са списка допунског избора наставник бира она дела која ће, уз обавезни део лектире, чинити тематско-мотивске целине. Дела из допунског избора лектире која се неће обрађивати наставник треба да препоручи ученицима за читање у слободно време.

Повећан број допунског избора лектире указује на могућност обраде појединих предложених књижевних дела на часовима додатне наставе.

Да ли деца читају лектиру?

Данас се ретко може чути од деце да уживају у читању. Савремена деца углавном сматрају лектире незанимљивим, досадним, некорисним и напорним штивом. Иако су деца одувек зазирала од читања лектире, данас је то постало још израженије.

Код деце треба одмалена развијати љубав према читању. Само тако ће се исправити погрешан став да је читање непотребно и досадно. Уз добар приступ деца ће схватити да читање може бити забавно ако се изабере права књига и увидети колико је читање важно и корисно за развој интелекта и културе изражавања.

Да су деца незаинтересована за читање лектира показује и учесталост интернет претрага које укључују речи лектира и препричано. Са сваким почетком школске године расте и потражња за лектирама, а оно што највише изненађује јесте чињеница да су већина корисника који траже лектире управо родитељи.

Како подстаћи децу да читају лектиру

За почетак је довољно да уместо претраживања препричане верзије лектире родитељ упути дете на књигу, било у штампаном или електронском облику. У већини случајева то није лако.

Срећом, родитељи имају прилику да утичу на то, као и на начин на који ће њихово дете бити подучено и усмерено у разумевању књижевности.

Новије генерације данас имају на располагању помоћ свих који су икада прочитали лектиру и одлучили да своју анализу или препричавање поделе на интернету.

Да ли ће дете читати лектиру много зависи и од посвећености наставника. Ако се ученицима на прави начин представе књижевно дело и аутор, биће заинтригирани да читају. У супротном могу развити неосновану нетрпељивост према појединим писцима, књигама или књижевним јунацима сматрајући их досадним, превазиђеним, неинтересантним.

Према статистикама библиотекара, библиотеке најчешће посећују и највише позајмљују лектире ученици нижих разреда основне школе. Највише читају ученици трећег и четвртог разреда основне школе, док се с уласком у пубертет интересовање за књиге код ученика знатно смањује. Тражене су и лектире за седми и осми разред основне школе, на чији се садржај односе и нека од питања на тестовима за малу матуру. Пубертет је иначе врло осетљиво раздобље током кога је децу најтеже мотивисати да читају књиге.