КЦ Блог

---

12.08.2020

Водич за шетњу с децом по Калемегдану

Искористите дане распуста да са децом обиђете најпознатији београдски парк и заједно сазнате више о његовој историји!

Као водич за ову интересантну туру може да вам послужи књига Београд за децу, која деци представља наш главни град и упознаје их с његовим најважнијим знаменитостима. 

Књига Београд за децу је подељена у четири целине, а град је сагледан из различитих углова. Аутор Јово Анђић нам открива град у шетњама Калемегданом и Кнез Миахиловом улицом, али га представља и са река, из ваздуха и позива нас да завиримо и сагледамо га и испод земље. Уз то говори и о карактеристичним београдским укусима и мирисима, о његовим славним становницима, а посебно даје сугестије за обилазак одређених места с програмима који деци могу бити занимљиви. Књигу красе топле илустрације Миленка Стевановића, као и занимљиве мапе Душана Павлића са уцртаним знаменитостима и назначеним путевима обиласка.

Преузмите мапу обиласка Калемегдана, прочитајте причу о његовим знаменитостима и крените у шетњу Београдском тврђавом!

Калемегдански парк

Предворје Београдске тврђаве представља Калемегдански парк, који се наставља на Кнез Михаилову улицу. Градско поље испод зидина тврђаве, Калемегдан, како су га називали Турци некада, било је пусто. Високо дрвеће и зеленило који данас окружују шетаче стари су тек век и по и то пусто градско поље претворено је у један од најстаријих београдских паркова.

Београдска тврђава

Из Калемегданског парка може се ући у Београдску тврђаву кроз једну од седамнаест очуваних капија.

Код Споменика захвалности Француској (2) може да се крене лево, ка Савском шеталишту (14), или десно, кроз Карађорђеву капију, ка Унутрашњој Стамбол капији (3). Tа капија подигнута је средином XVIII века на месту некадашње капије, која је била много раскошнија. Назив је добила по томе што се налази на путу који је вековима водио ка Стамболу, односно Цариграду, како се претходно називао. Турску заставу 1876. године сменила је застава Кнежевине Србије, а данас се на јарболу вијори   застава с грбом Београда. Када се прилази капији, види се бела кула са сатом – Сахат- кула, која је подигнута отприлике у исто време кад и капија.

Победник (4)

На платоу изнад ушћа, на високом дорском стубу, налази се бронзана фигура мушкарца сасивим соколом у једној руци и мачем у другој. То је споменик Победник . Постављен је ту 1928. године и с временом је постао симбол Београда.

Победник је рад Ивана Мештровића, једног од најзначајнијих вајара у тадашњој држави у првој половини XX века. Споменик је наручила општина Београд у част победе српске војске над Турском у Првом балканском рату. Планирано је да фигура, као део спомен-целине, буде постављена на Теразије, у центар фонтане. Међутим, постављање споменика изазвало је велике полемике, највише је истицано да споменик голог мушкарца у центру града нарушава јавни морал. Због тога је пронађено погодније место и Весник победе, како му је првобитно био назив, постављен је доста високо да би се мање видео, а неко време био је и ограђен.

Римски бунар (5)

У непосредној близини платоа, поред пута који води кроз Краљ капију, налази се Римски или Велики бунар. Римски бунар није онолико стар колико би се претпоставило на основу његовог назива. Поред металних врата исписано је време градње, које се поклапа са аустријском окупацијом од 1717. до 1739. године, што отклања сваку везу с временом Римљана. Назив је ипак остао, иако се испоставило да није ни римски, а ни бунар, већ близу 60 метара дубок резервоар за воду. Веровало се да постоји водена веза између Римског бунара и реке Саве, што недавним истраживањем није потврђено. Бунар се повремено отвара за посетиоце, али се и тада може прећи само мали део од 208 степеника који воде у његову дубину.

Спомен- обележје одбране Београда од Турака

Стазом која води право поред бедема наспрам Великог ратног острва долазимо до спомен- обележја одбране Београда од Турака. Велики комад белог мермера (6) са уклесаним натписом подсећа на битку која се одиграла 22. јула 1456. године. Тада су браниоци са Сибињанин Јанком на челу одбранили Београд од Турака.

Споменик деспоту Стефану (7)

Споменик деспоту Стефану , сину кнеза Лазара Хребељановића, који је био предводник српске војске у бици на Косову, требало би с највише права да доминира тврђавом. Високи Стефан, како су га због изразите висине звали савременици, затекао је порушен град, обновио га и 1404. године учинио престоницом. Време његове владавине сматра се златним добом српске престонице, а путописци и хроничари често су је поредили с Јерусалимом, Цариградом и Будимом. Бронзана макета замка с двором деспота Стефана Лазаревића постављена је на место на којем се у средњем веку тај двор налазио – недалеко од платоа с Победником. Споменик владару и песнику смештен је стотинак метара даље, у близини капије која носи његово име, а рад је вајара Небојше Митрића.

Из Горњег града у Доњи, односно Водени град, може се сићи кроз неколико капија.

Ако се изабере Деспотова капија и прође поред Диздареве куле (8), у којој је смештена Астрономска опсерваторија, потом пређе мост и скрене степеницама лево, пролази се поред двеју православних цркава.

Астрономска опсерваторија

Ако желиш да видиш много даље него што се види голим оком, можеш да скренеш у Диздареву или Деспотову кулу, како је још називају, и попнеш се на њен пети спрат, где се налазе телескопи. Помоћу њих моћи ћеш да посматраш планете и удаљене звезде, које се најбоље виде током ведрих ноћи.

Кула је један од најбољих градских видиковаца, а на њој се налазе и телескопи за разгледање удаљених делова Београда.

Црква Ружица (9)

Црква Ружица , посвећена празнику Богородичиног рођења, настала је преправком старог аустријског барутног магацина, уз који је 1867. године дограђен звоник. Према легенди, још у средњем веку на том месту налазила се истоимена црква. Испред њеног улаза смештена су два бронзана ратника – копљаник цара Душана и српски војник из Првог светског рата.

Капела Свете Петке (10)

Капела Свете Петке подигнута је 1937. године. Посмртни остаци, мошти Свете Петке, за које се верује да имају чудотворну моћ, чувани су у цркви која се налазила у непосредној близини. Постоји веровање да је Света Петка заштитница жена. У капели се налази и извор за који се још од средњег века сматра да има лековита својства.

Кула Небојша

Београдска тврђава обухвата површину од 50 хектара, па се једино из ваздуха може сагледати цела.

Најсвеобухватнији поглед – од споменика Победник до Јакшићеве куле (11) – пружа се са обале Дунава, непосредно испод Куле Небојше (12) , можда баш са места на којем се у средњем веку налазио рибарски трг.

Кула Небојша, највећа и најбоље очувана кула Београдске тврђаве, подигнута је у XV веку поред улаза у пристаниште које је ту било током средњег века. Сада она представља изложбени простор на три нивоа.

Бео зоо-врт (13)

Продужи ли се булеваром који води испод зидина тврђаве, па скрене удесно и прати трамвајска пруга, долази се до ограде с мозаицима на којима су представљени становници који живе са супротне стране.

Њихови гласови се чују и мириси осећају. То је ограда Београдског зоолошког врта.

Бео зоо-врт или Врт добре наде основан је 12. јула 1936. године. Обухвата површину од око седам хектара и у њему данас живи 270 животињских врста, укупно 2 000 животиња.

Савско шеталиште (14)

На ободу Калемегданског парка, према Сави, налази се Главно или Савско шеталиште , које се завршава гранитним степеништем са чесмом.

Пројектовала га је почетком XX века Јелисавета Начић, прва жена архитекта у Србији. Одатле се види позлаћена купола звоника Саборне цркве. Она се види и са савске обале и из дела Кнез Михаилове улице, али се са овог места чини као да је на дохват руке. Да би се осмотрила изблиза, мора се ући у један невидљив круг – круг двојке.