КЦ Блог

---

06.09.2021

Авантуре насмејане девојчице вештице

Kњигу о Веома Високој Вештици написала је млада ауторка Kатарина Ђурић, а њена посебност скрива се у томе што је Kатарина првенствено илустраторка. Kако немамо често прилику да видимо цртаче у улози писаца, посебно наглашавамо да је у овом случају то била сасвим успешна комбинација. Са Катарином смо разговарали о томе како је настала ова књига и по чему је њена вештица посебна.

Како је дошло до тога да се једна илустраторка опроба у писању књиге за децу?

Почела сам да цртам оног тренутка кад сам научила да држим оловку, а да пишем чим сам научила већину слова. Чак и пре него што сам почела да читам, писала сам и илустровала причице и кратке стрипове. Били су то наивни и сасвим дечји радови, али су настајали с много ентузијазма, креативне енергије и чисте среће са моје стране. Дуго ми је жеља била да студирам журналистику, али сам се током средње школе и својих првих дана на интернету све више окретала илустрацији и дизајну, да би на студијама то постало моје примарно интересовање. Тек сам се у последњих неколико година осмелила да опет почнем да пишем и изузетно ми је драго што сам успела поново да спојим своје две велике љубави.

О чему говори ова прича?

Ово је прича о вештици која прави дивне букете од жбуња и спрема веома укусне колаче, али није баш вешта у прављењу чаробних напитака. Ова прича такође говори о страху од непознатог и пријатељствима која настају у сасвим неочекиваним околностима.

Поред тога што је веома висока, каква је вештица из ове приче? По чему се разликује од других вештица с којима се сусрећемо у књигама?

Вештица из ове приче је драга и увек насмејана, али помало трапава девојчица. Она има разноразне хобије, од којих ниједан не укључује вребање деце у мраку. Уместо тога, она спрема примамљиве посластице и не баш тако сјајне чаробне напитке. Веома Висока Вештица нема ни оне грозне брадавице по лицу, већ слатке пегице. А иако изгледа чупаво, она своје локне уредно чешља (скоро) сваког јутра!

У чему сте највише уживали радећи на овој књизи, а шта вам је био највећи изазов?

Сваки тренутак рада на књизи био ми је врло занимљив и пружио ми је слободу да тестирам своју креативност на најбољи могући начин. Пошто сам и писац и илустратор, имала сам дивну прилику да пишем о нечему што волим да цртам и да цртам оно о чему желим да пишем. Највише сам уживала у тренуцима у којима су ми ликови, кроз цртеж и текст, откривали нешто ново о себи. Иако су плод моје маште, када су дотакли папир, Вештица, Сова и Миш добили су потпуно нов живот, а затим се и прича мењала у складу с тим. Будући да ми је ово прва књига, и изазова је било много. Највећи је било то да схватим када би на причу требало ставити тачку и написати: Крај.

Које су књиге из Вашег детињства утицале на вас – и као писца и као илустратора?

Сваке вечери, пред спавање, приче и песмице с дивним илустрацијама су се подразумевале. Чим сам се охрабрила да сама почнем да читам, учланила сам се у Шабачку библиотеку, где сам затим била редован посетилац. Волела сам (а волим и даље) бајке и књиге о чаробним створењима и шумама, чаролијама и магичним напицима. Такође, највећи утисак на мене су одувек остављале приче у којима су главни јунаци животиње.