КЦ Блог

---

28.06.2024

КЛУПКО „Креативног центра“ - Борис Кузмановић

КЛУПКО „Креативног центра“ је рубрика коју смо замислили у жељи да читаоцима пренесемо занимљиве детаље из стваралачког искуства наших аутора и илустратора, као и интересантне и важне биографске податке.

Претходног месеца гост наше рубрике био је илустратор Младен Анђелковић, који је сарађивао с Креативним центром у припреми најразличитијих издања – од радних листова за предшколце, преко уџбеника и контролних вежби, до сликовница, романа и књига са експериментима.

Овог месеца, по избору Младена Анђелковића, гост Клупка је Борис Кузмановић, чије илустрације чине важан део великог броја издања Креативног центра – књига, уџбеника, радних листова… О његовом изразитом таленту, али и оригиналном уметничком приступу, сведочи и мноштво награда, међу којима су и нека од највећих домаћих и међународних признања у пољу илустрације и дечје књиге.

 

Борис Кузмановић

 

Борис Кузмановић рођен је 1980. године у Новом Саду. Дипломирао је 2004. године на Академији уметности у Новом Саду, на смеру Графички дизајн и визуелне комуникације. Од 2008. године ради као професор на Универзитету Метрополитан и држи предавања из области илустрације, цртања и графичког дизајна. Илустровао је преко стотину издања – уџбенике, сликовнице, романе, часописе – углавном за децу и младе. Уџбеници и сликовнице с његовим илустрацијама преведени су на македонски, бугарски, хрватски, мађарски, енглески, чешки, руски, немачки, кинески и корејски језик. Добитник је преко двадесет престижних награда у земљи и иностранству из области илустрације и графичког дизајна, међу којима су: Невен, Златно перо Београда, награда Београдског сајма књига за најлепшу књигу за децу, награда Франкфуртског сајма књига, а књиге Бабарога и Дар-мар нашле су се у каталогу White Ravens Међународне библиотеке за децу и младе из Минхена, међу сто најбољих сликовница из целог света. 

 

1. Да ли си као дете више волео да читаш или су ти, као и мени, илустрације биле примамљивије?

Као дете сам читао само стрипове, Политикин Забавник (и то само неке делове) и гледао цртане филмове (што ми је остала главна фасцинација). Али зато када су у питању биле илустрације, до бесвести сам листао омиљену енциклопедију о животињама Све животиње света, која на корицама има јелена, неку птицу, орангутана и леопарда. И данас волим да је прелистам. Од сликовница ми је остала у сећању Пошла кока на пазар, коју је илустровао Радомир Стевић Рас. Читање ми је прешло у навику тек на почетку средње школе. 

 

 

2. Да ли те рад с младима надахњује и даје ти додатну инспирацију?

Не могу да кажем да ме инспиришу, али ме свакако мотивишу да ослушкујем њихов свет. С једне стране, рад са младим људима (студентима) увек је пун изазова, доноси размену енергије и помаже ми да будем у вајбу с њиховим емотивним и визуелним сензибилитетима. С друге стране, моја очекивања често прелазе ниво могућности њихових интерпретација, па ме неко згодно визуелно решење које направе нарочито одушеви и пружи нови елан. Много више изненађења, и то увек пријатних, доноси ми рад с малом децом – шестогодишњацима, седмогодишњацима… Е, ту има праве магије! Они су неисцрпан извор добрих идеја, мисли и, наравно, цртежа.  

 

3. Приликом илустровања шта те више води – боја или цртеж?

Све зависи од текста који је испред мене. Подједнако волим линеарно и површинско третирање илустрације. После дугог експериментисања с техникама некако су се с годинама издвојиле три технике у којим се осећам комотно док радим: колаж техника (ручна и дигитална), техника цртања тушем и сликарске технике, у којима често комбинујем различите материјале (темпере, фломастери, пастели, дрвене боје). Док сам размишљао о овом питању, схватио сам да ретко спајам боју и линију – моји радови се деле на илустрације површина пуних боја и на чисте графичке илустрације, углавном монохромне. Који год да је принцип рада, важно је да ме води. 

 

4. Које књиге су обележиле твоје детињство?

Као што сам поменуо, више су ми се допадале бојанке (са не баш бајним цртежима које је требало испунити бојама), а поред Расове Пошла кока на пазар ту је био и чувени четвртасти Буквар који је илустровао Никола Масниковић (генерације се сећају чувене илустрације Фифи!). Књиге које су обележиле моје детињство су Свемоћно око и Булдожер убица, и то само из разлога што сам некако успео да их прочитам до краја – срећом нису биле дебеле! Тек с поласком у средњу школу читање књига је постало пракса, док се радост читања стрипова и гледања цртаних филмова задржала до данас.

 

Борис Кузмановић позвао је илустраторку и уметницу Весну Моравић Балкански да буде гост Клупка следећег месеца и спремио за њу интересантна питања.