КЦ Блог

---

07.04.2021

Одлагање школских обавеза код деце

Како да помогнете основцима да не одлажу школске обавезе уз помоћ приручника "Од сутра не одуговлачим! (Али стварно!)" прочитајте у тексту наше гошће на блогу – психолога Марије Манојловић

Прокрастинација или одлагање кућних и школских обавеза код деце чест је разлог због којег се родитељи јављају психологу. Све више родитеља осећа се немоћно пред налетом школског градива. Осим успостављања дневне рутине, постављања граница и дефинисања јаснијих улога како би дете научило да преузима одговорност, психолог се сусреће и са анксиозношћу родитеља због тога што њихова деца немају појам о времену, те родитељи имају утисак да би деца све одлагала унедоглед уколико их они не би непрестано надгледали и подсећали на обавезе.

Од сутра не одуговлачим! (Али стварно!) веома је корисна књига која се на шаљив начин бави проблемом одлагања, пружајући читаоцима практичне савете. У овој занимљивој и духовито илустрованој књизи у издању Креативног центра дато је 12 разлога због којих се најчешће одуговлачи и 20 конкретних савета који ће основцима помоћи да раскрсте с том лошом навиком. Методе описане у књизи подразумевају примере одуговлачења, приче о онима који одлажу своје обавезе, моделе планирања и организовања обавеза, као и различите позитивне реченице које дете може користити како би себе мотивисало. Књига је писана једноставно, тако да је дете може лако разумети.

Поред много корисних примера из књиге, навешћу још неке:

•             Родитељима се саветује да дете обави све своје физиолошке потребе (да пије, једе, оде до тоалета...) пре него што седне да учи.

•             Пожељно је да постоји радни простор у којем неће бити играчака или других предмета који деци могу одвлачити пажњу.

•             Све пријатне активности које дете воли пожељно је да уследе након извршења школских обавеза. На тај начин дете је мотивисано да што пре заврши задатак. Поред тога, знатно је теже прекинути активност коју волимо да бисмо радили нешто што не желимо, или нам бар није у тој мери привлачно.

•             Још један добар трик може бити да се договорите с дететом да ради само петнаест минута, али да то време искористи да заиста концентрисано учи, односно чита градиво. У већини случајева након петнаест минута незадовољство попусти, ученик уђе у материју и није му проблем да настави.

•             Добра техника може бити и прављење постера који ће дете закачити на видно место. На њему дете треба да напише листу негативних последица које могу да се јаве ако одлаже учење.

•             Визуализација је такође једна веома моћна техника. Када дете има велики задатак, потребно је да замисли како је почело да ради, веома се трудило и завршило га. Осећај задовољства који произлази из таквог замишљања велики је подстрек за започињање обавеза.

•             Позната је и реченица Уради када помислиш на то. Дете може ову реченицу да постави као позадину на екран компјутера или је може написати на папиру и залепити на огледало (чешће код девојчица).

•             Важно је водити рачуна и о паузама које дете прави у току учења. Оне не би требало да трају дуже од десет до петнаест минута. За то време битно је да дете не усмерава пажњу на неки други садржај (телевизор, видео-игре, друштвене мреже, причање телефоном...). Основни циљ паузе јесте да дете одмори мозак. Дакле, најбоље би било да се прошета, уради неку физичку вежбу, попије чашу воде или поједе воће. Увођењем неких других садржаја и забавних активности током паузе поново се сусрећемо с проблемом прекидања пријатних активности да би се радило нешто мање жељено.

Сада када ваше дете све ово зна, потребно је само још да седне и да учи. :) Срећно!

Марија Манојловић, психолог у Развојном саветовалишту Дома здравља Звездара

Марија Манојловић завршила је основне студије психологије на Филозофском факултету у Београду и мастер студије из клиничке психологије на универзитету Екс-Марсељ (Aix-Marseille) у Француској. Ради са децом и адолесцентима у Развојном саветовалишту Дома здравља Звездара. Неки од њених чланака могу се наћи на порталу Психоцентрала, на блогу Психолошког саветовалишта Центар, као и на Фејсбук страници Психосинергија, а чест је гост и у емисији Све боје живота научно-образовног програма Радио-телевизије Србије. Ауторка је два романа – Сусрети у прошлости и Можда је тако и морало бити.