КЦ Блог

---

22.11.2021

Примери реализованих језичких игара из приручника ЈЕЗИЧКЕ ИГРЕ У ГОВОРНОМ РАЗВОЈУ

Приручник ЈЕЗИЧКЕ ИГРЕ У ГОВОРНОМ РАЗВОЈУ намењен је свима онима који се баве развојем говора предшколске деце, а најпре васпитачима и студентима – будућим васпитачима. Овај приручник могу користити логопеди, али и родитељи који код куће стимулишу говорно-језички развој деце.

У књизи Језичке игре у говорном развоју представљене су различите фонолошке, морфолошке и синтаксичке језичке игре, као и игре ритма и риме. Осим језичких игара, у фокусу пажње су и кратке књижевне форме које својим језичко-стилским одликама погодују раду с децом предшколског узраста. На крају приручника дати су примери планираних ситуација учења за различите узрасте.

Мастер васпитач Милијана Шљивовац, из београдске ПУ Срећколино, испробала је у пракси неке од говорних игара из приручника и с нама је поделила своја искуства.

Игра за дискриминацију гласова

Прва игра реализована по угледу на приручник Језичке игре у говорном развоју, ауторке Јелене Спасић, јесте игра за дискриминацију гласова, у којој деца проналазе појмове који се по називу лепше „слажу“, а при чему се речи којима се означавају ти појмови у изговору разликују по једном гласу. За ову игру припремила сам картице с појмовима попут: зека-сека, џак-ђак, крава-трава, рода-вода, коса-коза, машна-ташна, тата-бата. Деци сам кроз игру објаснила да ће лакше сазнати који се појмови лепше „слажу“ тако што ће сваку реч поделити на слогове и нагласити сваки слог. Именовала сам један од појмова у пару и на тај начин показала деци како могу да пронађу парове. Изговором сам нагласила слогове тако да сваки од њих буде звучан, како би деца уједно развијала и слушну перцепцију гласова и слогова.

  

Деца су захваљујући овој активности врло брзо уочила и научила на који начин могу сваку реч да поделе на слогове, а затим и на мање фонеме унутар слогова. Уз разумевање принципа римовања речи, говорни развој је подстакнут и вежбањем изговора појединих гласова. Такође, деца су и обогатила свој речник осмишљавањем нових рима за називе појмова с картица.

На самом почетку активности деца нису делила називе појмова на слогове и мање фонеме унутар слога и било им је теже да за свој појам пронађу пар који се „слаже“. Када смо применили поделу речи на слогове, наглашавање сваког слога изговором, те, код појединих речи, поделу слога на мање јединице, тј. на гласове, било им је много лакше да разумеју принцип риме и реше додељени задатак.

Приликом овакве врсте активности и рада на развоју говора код деце треба дати предност  индивидуалном приступу, којим се омогућује рад са сваким дететом понаособ, као и вежбање индивидуалног говора и изговарања појединих гласова, те самим тим, лакше и боље разумевање риме и слогова. Ова језичка игра може се спровести у свим областима које деца упознају током предшколског периода. Добар пример је упознавање почетних математичких појмова (картице за релације величина: дугачко–кратко, велико–мало, високо–ниско, широко–уско).

Синтаксичка игра ДОВРШИ ЗАПОЧЕТО

Синтаксичка игра „Доврши започето“ такође је реализована по узору на пример дат у приручнику Језичке игре у говорном развоју. Пре почетка активности, припремила сам за децу картице са цртежима одговарајућих појмова, примере реченица и заједнички пано. Мотивисала сам их уводном причом која је наведена у приручнику и замолила их да ми помогну да пронађем одговарајуће одевне и друге предмете за временске прилике и неприлике. Позвала сам их да заједно направимо пано и откријемо које су то асоцијације на речи из реченица.

Деца су најпре проналазила картице са цртежима, именовала их и лепила на пано. Реченице смо заједно и уз помоћ асоцијација „прочитали“, а затим их допунили адекватним одговорима. Деца су имала прилику да увиде како се речи могу слагати у реченицама, како се речи кроз реченице мењају и како можемо на занимљив начин да се играмо речима. Овакав пано могуће је направити приликом усвајања знања из различитих области дечјег развоја. 

Ова активност је реализована на фронталном нивоу у групи. Осим што су била подстакнута на размишљање и тражење асоцијација, деца су била мотивисана за рад и самим тим што су позвана на акцију, тј. пожурила су васпитачици у помоћ, показујући емпатију на непосредан и спонтан начин. Овакве активности развијају когнитивне способности деце (тражење апликација са мотивима који представљају асоцијације за дате речи), фину моторику руку (деца лепе апликације на пано), а свакако пружају и могућност за богаћење говора и речника.

  

Деца су показала велико одушевљење и мотивисаност за активности оваквог садржаја. Посебна мотивација се огледала и у томе што су имала низ задатака које је било потребно да реше како би дошла до крајњег исхода, а то су: проналажење, постављање (лепљење), давање одговора.

Захваљујући језичкој активности оваквог садржаја, деца су индивидуално успела, помоћу сличица-асоцијација за написане речи, да „прочитају“ реченицу и допуне одговор, увежбавајући притом претходно стечена знања.

За децу је најважније да уче играјући се, а овакве синтаксичке игре им управо то омогућавају. Зато, играјмо се! Учимо! И развијајмо говор!           

Милијана Шљивовац, мастер васпитач ПУ Срећколино