КЦ Блог

---

14.02.2022

Разговор сa Ивицом Вањом Рорићем, аутором сликовнице „Доживљаји миша Шиша“

У новој књизи за почетнике у читању – „Доживљаји миша Шиша“ – на узбудљив и духовит начин испричана је прича о снази братске љубави два симпатична миша, великој храбрости оних који су величином најмањи, као и о непроцењивој моћи емпатије и солидарности. Са аутором ове приче, чувеним босанским писцем Ивицом Вањом Рорићем, разговарали смо о томе како је настала ова књига, о важности добрих илустрација, као и о књигама које су обележиле његово детињство.

Када и како је настала прича „Доживљаји миша Шиша“?

Давно, док сам још студирао у Београду, прије 45 година. Било је љето, студенти отишли кућама, а ја сам морао остати у Студентском граду јер нисам имао пара да одем било гдје. Био сам јако усамљен и тужан. Стално сам смишљао како да „убијем“ вријеме и да не мислим на свој незахвалан положај. Пало ми је на памет да нешто напишем, нешто шаљиво, ведро, забавно.

Шта су ново овој причи донеле илустрације Душана Павлића?

Донијеле су јој поетичност, пуноћу и љепоту. Ако се некоме допадне ова књижица, то ће прије свега бити због Душанових илустрација. Много волим Душанове илустрације, он је за мене наш најбољи илустратор и сматрам се привилегованим што је прихватио сарадњу са мном. Посебно су ми драге њежност и доброта које исијавају из његових илустрација, ја их тако доживљавам и зато их волим.

Главни јунак ове приче, миш Шиш, из бројних невоља се избавља песмом. Колико су песме, приче, књиге важан део одрастања савремене деце?

Прибојавам се да се у овом времену књига повлачи на „резервни положај“, јер је технологија дјечија интересовања окренула у другом смјеру. То значи да и аутори и издавачи треба да користе предности технологије да би своје садржаје прилагодили новим околностима. Давно, има томе више од десет година, Душан ми је послао један линк с неком сликовницом и написао: Ово је будућност. Све се мијења, напредује. Некад су се приче само причале, јер су људи били неписмени, послије је дошло до штампе, а сад се отварају нове могућности. Што да не! У ком год да су облику књиге, приче, пјесме … штампаном или електронском, оне су драгоцјене за савремену дјецу, тим прије што технологија има и своје лоше стране – нуди мноштво проблематичних садржаја који дјецу могу одвести на криви пут, а и везује их за кућу више него што треба.

Шта су по вашем мишљењу најважније одлике добре књиге за читаоца-почетника?

Мора бити увјерљива, искрена, забавна, племенита. Не смије потцијенити дијете, не сме бити само „причам ти причу“, него понудити нешто важно за шта ће се читалац-почетник ухватити и од чега ће остати нешто позитивно у његовој души. Ако буде тако, читалац ће потражити још неку књигу, па још једну, и неће се више никада у животу лишавати вриједности које само добра књига може понудити.

Које књиге и који писци су обележили ваше детињство?

Многи писци и многе књиге. Читао сам даноноћно, али један писац ми је био и остао свјетионик у животу: Бранко Ћопић. Читајући као дијете његове књиге и по неколико пута, помишљао сам: ако се некад оженим и добијем сина, име ће му бити Бранко. Тако се и десило. Имао сам срећу да неколико пута, на књижевним сусретима у његовом родном селу и на Змајевим дечјим играма, будем у друштву с њиме. Око њега би се окупила гомила писаца, а он би их до касно у ноћ увесељавао својим досјеткама. Његова доброта и племенитост су ме освојили за цијели живот, а његову судбину и одлазак с овог свијета и сад носим као терет с којим никад нисам успио изићи накрај.