КЦ Блог

---

13.11.2024

Интервју са ауторкама ЈЕЗИЧКОГ КОМПАСА

Недавно је објављено издање „Језички компас – за лакше сналажење у говору и писању“ ауторки Невене Живић и Иве Радић, чији дизајн потписује Јакша Лакићевић. Са ауторкама смо попричали о овом корисном водичу кроз језичка правила.

1. Како је конципиран Језички компас?

ИВА: Језички компас је „помоћ пријатеља“ у решавању језичких недоумица свима онима који би да се у свакодневном говору и писању правилно и лепо изражавају. Покушале смо да на једноставан и лак начин, без опширних дефиниција и компликованих термина, приближимо језичка правила читаоцима. Књига има девет поглавља (Велико и мало слово, Састављено и растављено, Бројеви, Интерпункција, Гласови, Странци и гости, Стилске вратоломије, Није него, Родна осетљивост), из чијих наслова се јасно види где читаоци могу пронаћи одговоре на језичка питања која их муче. Формат књиге је такав да Компас може да стане у џеп, торбицу, ранац, и да у сваком тренутку буде при руци читаоцима и помогне им да нађу прави пут у разрешавању језичких недоумица.

2. Коме је намењена ова књига?

НЕВЕНА и ИВА: Компас је намењен и млађим и старијим корисницима, и онима у школама, али и онима који су одавно завршили са школовањем, и сви ће они сада моћи да брзо и једноставно пронађу одговор на питање које их мучи, али и да се забаве и науче нешто што нису ни знали да не знају. Ова књига није ни уџбеник ни приручник, већ мали, једноставан, користан и (надамо се) занимљив навигациони инструмент за све оне који воле свој језик, свесни су његовог богатства и важности и желе да га правилно користе. Ми смо „само“ лекторке и не желимо никога да учимо памети, већ само да памет подучимо језичким и правописним правилима. Никоме неће да шкоди.

3. Шта су новине у овом издању у односу на претходно?

ИВА: Компас је знатно унапређена, осавремењена и допуњена верзија наше претходне књиге, Мали правописни водич. У њему су обрађене нове теме, па је ту и ново поглавље – Родна осетљивост. Новине су и два речника – Речник родно сензитивног језика и речник појмова Прописно кретање од А до Ш, као и индекс појмова, који ће олакшати читаоцима да пронађу оно што их интересује. Старе теме су допуњене новим и занимљивим примерима.

4. Шта је било најзанимљивије, а шта најизазовније у раду на овој књизи?

НЕВЕНА: Могло би се рећи да је оно најзанимљивије било заправо и најизазовније. Пре свега, требало је осмислити књигу у складу с нашом основном идејом ‒ да буде приступачна људима који се језиком не баве професионално, да буде довољно информативна, али не и оптерећујућа. Такође, требало је најпре утврдити, а затим и „сортирати“ најчешће проблеме и недоумице тако да буду лако доступне и разумљиве. На крају, а то је било и најзанимљивије, требало је пронаћи одговарајуће и информативне примере, који ће читаоцима помоћи да разреше не само тренутну недоумицу него и сваку сличну на коју касније буду наишли. Верујемо да смо у томе успеле у највећој мери, али, наравно, позивамо читаоце да нам се јаве и да нам помогну постављајући нова питања и указујући на неке проблеме које смо можда изоставиле. Важно је и напоменути да смо веома захвалне тиму Креативног центра, који је у свему овоме био од велике помоћи.

5. Које су то најчешће грешке у писању с којима се сусрећете у свом раду?

ИВА: Будући да смо лекторке, у раду видимо да се многе грешке понављају код људи различитог профила образовања. Нажалост, некако се одомаћило и у говору и у писању ја би (уместо ја бих), ми би (уместо ми бисмо), ви би (уместо ви бисте). Вечита је дилема да ли смо код куће или кући (код куће смо, а идемо кући), да ли карта за биоскоп кошта шесто или шестсто динара, да ли емисија на радију има много слушаоца или слушалаца, да ли се фиока пише са или без ј, да ли је и те како једна реч или чак три речи, да ли купујемо хидратантну или хидрантну крему... За главу се хватају Павле и Ђорђе кад чују да се иде код Павлета и Ђорђета. И откуд сад да возачку дозволу подижемо у СУП-у у Љермонтовљевој улици, кад је увек била Љермонтова улица. Неразликовање (и ово је језичка мана, да ли се пише састављено или растављено) везника јер и упитног јел, затим да ли примамо ињекцију или инјекцију, да ли је то преписао др Ђурић или др. Ђурић, да ли се обратио потпредседник или подпредседник владе... Списак је дугачак.

6. Имате ли неки савет за родитеље који желе да помогну деци да науче да боље пишу и говоре – одакле кренути?

НЕВЕНА: Мислимо да, као и у свему осталом у животу, треба кренути од ‒ себе. Ако дете гледа родитеља с књигом у руци, и само ће пожелети да узме књигу. Верујемо, а то смо примењивале и примењујемо и са својом децом, да беби треба дати књигу прилагођену њеном узрасту чим буде у стању да је држи. Па и пре тога, треба јој показивати књигу и још од најранијег узраста учити је да је то нешто важно и лепо. Деци треба читати, треба их подстицати да сами „читају“ чак и док још не знају слова, и треба се трудити да говоре исправно и да се крећу у круговима у којима се негује љубав према властитом језику. Наравно, не постоје нека универзална правила, али ово су она која ми саме примењујемо и која су се до сада показала као прилично успешна ‒ наша деца (у складу са својим годинама ‒ две су врло мале, а трећа је одрасла) воле књигу и читање и заинтересоване су за правилан говор и писање.