КЦ Блог

---

01.02.2019

Где је Жућа?

Ову феноменалну сликовницу, чија слава не тамни већ 35 година, видео сам први пут 1992. године. Било је то хрватско издање под насловом GDJE JE PIKO?

Добио сам је на поклон од неких наших пријатеља и одмах сам сео да је прочитам са својом, тада једногодишњом, ћерком Дуњом. Наравно, уживали смо у тражењу Пика иза малих налепљених преклопа на свакој другој страници. А тек када смо га на крају књиге и пронашли, узбуђењу није било краја. Ипак, за мене је било најузбудљивије то што је свако читање ове сликовнице било као да је читамо први пут. Тај мали жути пас ушетао се у наш живот с јасном намером да ту и остане врло дуго.

Мој следећи сусрет с њим догодио се наредне, 1993. године, у његовој домовини Енглеској, тачније у Брајтону, где сам обилазећи књижаре просто морао да га приметим јер је заузимао најзначајнија места у сваком књижарском излогу. Очито да је био један од најпопуларнијих ликова међу јунацима дечјих сликовница. Његово право, оригинално име било је SPOT, наравно, због велике смеђе туфне на леђима.

Све се то дешавало управо у време настанка издавачке куће Креативни центар, која је тада била једна мала породична редакција, спремна да смишља и објављује књиге и сликовнице за децу, пуне нових идеја, илустрација и садржаја.

Тада су то били радни листови за предшколце: МАЛИ БУКВАР, ВЕСЕЛА МАТЕМАТИКА, ЖВРЉАЛИЦА, ЦРТАЛИЦА и ПИСАЛИЦА, а нешто касније и један врло оригиналан приручник о родитељству под насловом КАКО ДА НАЈЛАКШЕ УПРОПАСТИТЕ РОЂЕНО ДЕТЕ.

Некако у то време почели смо да посећујемо и Сајам дечјих књига у Болоњи, ту највећу и најинспиративнију смотру издавача дечјих сликовница и књига за младе у свету. Није требало да прође много времена па да се упознам с Николом Сондерс, која је тада била агент за права у надалеко познатој издавачкој кући Пингвин, и да започнемо разговоре о издавању SPOTА на српском језику.

За мене као уредника, који је био задужен за тај пројекат, најважније је било питање – како превести његово име? Према значењу речи spot, најкоректније је било назвати га ТУФНА или ПЕГА, али ко је још чуо да се мали жути пас тако зове! У Енглеској то јесте често име за псе, али код нас некако није ишло. Данима смо размишљали о томе, добијали десетине разноразних предлога, све док једног дана нисмо окренули целу ствар наопако и одлучили да га назовемо, чини нам се и данас, најприроднијим именом које му савршено пристаје – ЖУЋА.

И ево га с нама и данас. Генерације и генерације деце у Србији са истим оним узбуђењем траже и налазе Жућу иза преклопа на страницама ове дивне картонске сликовнице, баш као што су то радиле обе моје ћерке: прво Дуња, а нешто касније и Вишња.

У наредним годинама објавили смо још неколико издања са Жућом у главној улози, која су конципирана на сличан начин. А за оне најмлађе, који Жућу посебно воле и не могу без њега, ту је и Жућа – плишана лутка.

Шта да вам кажем на крају ове моје приче о Жући? Године иду, ја сигурно изгледам знатно другачије него што сам изгледао раних деведесетих, када сам Жућу први пут срео, али он се ни најмање није променио. И, верујте ми, неће се тај мењати.

Дејан Беговић, извршни директор Креативног центра