КЦ Блог

---

10.04.2025

ВАЖНОСТ СЛИКОВНИЦЕ "МАМА МУ ЧИТА" ЗА ЕМОЦИОНАЛНИ И СОЦИЈАЛНИ РАЗВОЈ ДЕЦЕ

Сликовница "Мама Му чита" на занимљив начин показује детету везу између онога што се дешава и осећања која се тада јављају.

Сликовница је прва књига с којом се дете сусреће у раном детињству и која је током целог предшколског узраста један од важних извора сазнања, покретач радозналости, дечје маште и критичког размишљања. Јунаци у сликовницама доживљавају различите авантуре које их плаше, радују, узбуђују. Због тог широког спектра емоција које се јављају код јунака прича, сликовнице су деци врло привлачне. Њихову посебну вредност чине односи међу јунацима. На основу њих дете учи о сарадњи, подршци, зависти, љутњи, бризи… Дете се лако поистовећује с јунацима, има своје хероје и показује емпатију за нежне, осетљиве, изоловане…

У новој сликовници Мама Му чита деца настављају да се друже с том кравом и гавраном Гавром, које су упознали у претходним сликовницама из едиције Мама Му. Мали читаоци су већ схватили какав је однос између главних јунака и с радозналошћу прате њихово понашање у новим ситуацијама. Познато је да процес учења постаје сложенији када се укључи процес мишљења, што је посебно изражено када је реч о причама у којима су животиње дате као персонификације, то јест када су им приписане људске особине.

Сам назив сликовнице Мама Му чита подстиче код деце процес размишљања, који више није линеаран и једноставан пошто уводи активност својствену само људима – читање. Деца изузетно воле да маштају, да стварају нове идеје и необичне садржаје, те је разговор о наслову књиге добра прилика да се подстакну дечја машта и критичко размишљање и тако повећа њихово задовољство.

Суштина приче Мама Му чита јесте приказ различитих ситуација у којима ће се крава наћи због онога што воли и жели да ради. На почетку књиге, у библиотеци, она разговара с девојчицом Лином, која је охрабрује и подстиче да савлада читање. Крава је лепо примљена, добро је расположена и осећа се веома пријатно. Њено самопоуздање и задовољство расту. Срећна је и изузетно поносна на себе што је научила да чита.

У наставку приче дете прати како се осећања краве мењају када се нађе у друштву оних који је не подржавају, а то су краве из њеног крда и гавран Гавра, који живи у комшилуку. Краве од ње захтевају да се понаша према правилима која важе у тој групи, па Мама Му постаје уплашена и крије истину о себи да би избегла осуду и одбацивање. Непријатност ситуације додатно повећава гавран, који критикује њено понашање. Док краве то чине само погледом, гавран наглашава да она мора да се држи правила која важе за свакога у одређеној групи. Он јој каже: „Ти си крава, Мама Му. Краве не умеју да читају књиге. Краве не треба да читају књиге!“ Овај моменат није лак за Маму Му, која представља сваку особу на коју се врши притисак због њене различитости. Она је збуњена, уплашена, љута…

Након оваквог обрта у причи радознало дете занима шта ће се даље догађати. Да ли ће Мама Му одустати од читања или неће? На дететову радост, она не одустаје, чиме показује велики степен самопоуздања. Наглашава Гаври шта јој све читање пружа: „Ако знаш да читаш, можеш да сазнаш скоро све!“ Због лепог начина на који гаврану објашњава зашто јој је читање важно, њихов однос се мења. Гавран постаје сарадник у комуникацији и у даљим заједничким активностима. Из тог дела приче деца уче о важности залагања/заузимања за себе и за оно што воле. Оваквом комуникацијом крава показује висок степен социјалне интелигенције. Нјена спремност да ствара пријатну ситуацију чак и у непријатељским социјалним контекстима учи дете томе да свако може да управља својим емоцијама и да ствара добру социјалну климу.

Сликовница Мама Му чита на занимљив начин показује детету везу између онога што се дешава и осећања која се тада јављају. Након читања приче дете боље разуме утицај догађаја на понашање јунака. Велика добит за социјализацију и укупан емоционално-социјални развој јесте сазнање детета да може управљати својим понашањем. На тај начин дете развија осећај сигурности, самопоуздано је и спремно на сарадњу и емпатију, а све то ствара добре међуљудске односе и представља изузетан темељ будуће самопоуздане личности.

 

Живкица Ђорђевић, педагошкиња