КЦ Блог


05.06.2025

Момо и Лили – књига од које се расте

Приказ сликовнице МОМО И ЛИЛИ

Читање детету обично остављамо за крај дана, када се заврше све обавезе које нам намеће ужурбана свакодневица. У том посебном ритуалу, док прелиставамо странице, догађа се нешто веома значајно: повезујемо се! Наиме, читање није само упознавање деце с речима и ликовима из књига. То је време у којем оставимо све друго по страни, потпуно се посветимо детету и гледајући у његове радознале очи дајемо му до знања: „Ту сам! Заједно учимо, растемо и маштамо.”

Логопеди и други стручњаци који раде с децом и родитељима истичу у којој мери заједнички минути уз сликовницу значе за развој говора. А када се узме у обзир и то да на овај начин не само да дете учи да изговори реч већ и да је разуме, употреби, повеже са емоцијом и особом испред себе, јасно је да сликовнице имају незаменљиву улогу у раном периоду и могу бити од велике помоћи родитељима.

Сликовница Момо и Лили савршен је пример књиге уз коју се учи и расте. Њена снага лежи у једноставности. Уз кратке реченице, благе ритмове и топле илустрације деца уче како да препознају, именују и разумеју свет око себе. И што је још важније – уче како да разумеју друге.

Девојчица Лили добија необичног пријатеља – Момоа. Он не зна да се игра на њен начин, не зна да се добацује лоптом, да прави дворац од песка, не зна да се сакрије, али на крају они ипак успевају да схвате како могу да се играју заједно. Ту се и крије права вредност ове књиге: она показује да се повезивање не дешава зато што смо исти, већ зато што се трудимо да се разумемо.

У логопедском смислу сликовница Момо и Лили садржи све оно што би књига за најмлађе требало да има: једноставан језик који дете може да прати и разуме, понављање које детету даје сигурност, јасне слике које помажу разумевању, радње које позивају на покрет, гест и говор, простор за глуму, игру, импровизацију и смех.

Родитељи често питају: „А шта да радимо када дете неће да седи и слуша целу причу?“ Не мора! Сликовнице попут ове читају се и телом и покретом. Некада ће дете само листати странице и гледати слике, другог дана ће упирати прстићем, а трећег дана ће рећи: „Момо!“

У раду с децом много је важно понављање: истих реченица, истих сцена, истих слика. Кроз те обрасце дете учи да повезује слике и речи, да предвиђа шта ће се догодити, учи како функционишу односи – и како да се изрази на свој начин.

Зато су књиге попут ове истински драгоцене. Оне не траже да дете све зна, већ га позивају да учествује. Дају му дозволу да не мора у свему да успе из првог покушаја, да има право да нешто не зна, да некада треба више пута покушати. Управо то је оно што и родитељи желе: да дете не одустане када нешто не иде лако, већ да тражи свој начин да се изрази, да комуницира и да се повеже.

Ова књига подсећа и нас одрасле да свако дете учи на свој начин. Наш задатак је да будемо ту за своје дете – да га гледамо, слушамо и будемо стрпљиви, да му дамо књигу, игру, пружимо нежан глас и ослонац. Деца уче да говоре кроз однос, а сликовнице су један од најлепших алата који нам помажу да тај однос изградимо.

Ана Пејовић и Ана Живановић из логопедског тима Проговори лако

Архива

Сви блогови

Корисни линкови

banka intesa